Dok Šaranović navodi da se v.d. direktora Uprave policije bira na njegov predlog, Spajić ističe da ministar, u ovom slučaju Šaranović, nakon završenog javnog poziva treba da dostavi Vladi izvještaj o sprovedenom javnom pozivu i spisak onih koji su ispunili uslove za to mjesto, a sve u cilju izbora najboljeg kandidata.
S pravne strane gledano, može nastupiti pravna anarhija. Naime, ministra ne obavezuje javni poziv već isključivo zakon i to član 16 Zakona o unutrašnjim poslovima, kojim je propisano da će i kada direktoru prestane mandat, ministar za vršioca dužnosti Vladi predložiti, po svom izboru, jednog od rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica policije koji ispunjava uslove za direktora policije.
Opcija koja se može dogoditi jeste da kandidat Demokrata "pobijedi, čime bi ministar tog kandidata, shodno članu 16 stav 4 ZOUP predložio za vršioca dužnosti, a samim tim Vlada bi to morala da usvoji. Druga opcija je da PES na neki način "progura" svog kandidata, na šta, bi mogao da reaguje ministar, kao i Demokrate, navodeći da postupak nije zakonit, kao što i nije. U tom slučaju Demokrate bi predložile svog kandidata, pošto ministar predlaže formalno samo jednog Vladi jer tako piše u zakonu.
U oba slučaja, ministar mora predložiti jednog rukovodioca iz policije da bude vršilac dužnosti kada direktoru policije nezakonito prestane mandat.
Vlada bi mogla i trebalo da odmah konsultuje bilo koga od pravnika i konstatuje da se desila greška u proceduri i nezakonitost i da se ne može sprovesti nelegitmni javni poziv. Takođe, Vlada bi trebalo da poništi akt o prestanku mandata direktora policije prije 12. marta.
