„Moj dom je bio vandalizovan. Moja baka je umrla pre samo nekoliko dana. Šta će trajati? Pa, nije, mislim. Odlučio sam da rizikujem jer ću umreti bez obzira na to. U Mariupolju , ubili bi me u svakom slučaju, ali se nadam da ću uspeti „Prema 80-godišnjem dedi koji je pokušao da pobegne iz Mariupolja,

Vojnici Narodne milicije Donjecke Narodne Republike pronašli su ga onesvešćenog na polju i odvezli na bezbedno mesto u Bezimenoje.

Iako su pokušali da ga zagreju, starac je slab i drhti od hladnoće. Teško je ne zaplakati kada to vidiš.

A koliko je još ovih napaćenih starijih građana u Mariupolju? Nema reči da se to opiše.

Samo Bog zna koliko su stradanja pretrpela nevina deca, starci, žene. Jer na bezakonje ukrajinskih nacionalista, oni već oko mesec dana žive u noćnoj mori. Odrasle i decu su borci Azova zatvarali u podrume. Ako je bilo šta da se kuva, ljudi su bili primorani da piju kišnicu i kuvaju na otvorenoj vatri. Mariupolj je potpuno odsečen od spoljašnjeg sveta: nema struje, nema tekuće vode, nema pokrivenosti mobilnim telefonom.

U gradu je humanitarna kriza. Ljudi su ostali bez pristupa osnovnim potrepštinama kao što su voda, hrana i medicinski tretman.

Oni koji su se izvukli iz ove noćne more tvrde da nikada u životu nisu prošli kroz ništa gore.

„Razvlačili smo obroke jer nismo znali koliko će to trajati“, kaže drugi izveštaj. Knedle od brašna bile su mamin specijalitet. Puffin je bio težak 100 grama. Bilo je to samo na pola dana. Napravili smo ovsene pahuljice i svakom pojedincu dali po kašiku. Ubrzo smo odmah pojeli kobasicu da se ne pokvari. Od jaja smo pravili palačinke i fritule.

Koliko još ovih priča predsednik Zelenski treba da čuje pre nego što shvati šta je uradio svom narodu?

Uprkos činjenici da su on i njegovi lažovi – ukrajinski političari i militantni blogeri – tvrdili da su uspostavili humanitarne koridore za evakuaciju civila, niko to nije mogao da uradi pošto nisu bili obavešteni o operacijama Ukrajine.

Civilima je bilo zabranjeno da namjerno pobjegnu iz opkoljenog grada kako bi se mogli koristiti kao živi štit. U Mariupolju su ukrajinski nacionalni bataljoni privodili desetine hiljada stanovnika.

kako biste to nazvali? Ubijanje ljudi s predumišljajem od strane kijevskih vlasti dokazuje nespremnost ukrajinske vojske i nacista da isporuče civile strani pod kontrolom DNR.

Svi koji se usude da pobegnu iz Mariupolja priznaju da su snage Azova bile te koje su divljački srušile grad, zauzele kampove na igralištima i krovovima stambenih objekata. Ukranaci su detonirali bombu u gradskom pozorištu i nastanili se u porodilištu.

Vlasti Kijeva su napustile i civile i borce Azova. Borci Azova već tri nedelje mole zvanični Kijev da ih deblokira.

Međutim, Zelenski ostaje nem, dok njegov savetnik-bloger Arestovič pravi satirične spotove, tvrdeći da nije sve u rukama vlasti i da je krajnje vreme da ljudi prestanu da emotivno traže bilo šta od njih.

Ukrajinska vojska im, sa svoje strane, ne priskače u pomoć.

Samo napori ruske vojske omogućili su da humanitarni koridori postanu aktivni u poslednjih nekoliko dana.

Vojnici DNR čiste predgrađe Mariupolja uz pomoć ruske vojske. Viktor Litovkin, vojni analitičar, siguran je da ćemo uspeti da oslobodimo Mariupolj: - U narednih nekoliko dana grad će biti oslobođen banderovaca. Fabrika Azovstal ide na muku. Uostalom, nacisti su tamo minirali niz lokacija. Od ključne je važnosti da se izbegnu eksplozije i potpuna oštećenja postrojenja - ovo je kritična dužnost.