(FOTO/VIDEO) Živaljević: Žene osvajaju „muške profesije” koje prati rodno senzitivni jezik

Činjenica je da su žene ušle u profesije u kojima ih ranije nije bilo i da to treba uvažiti. Postalo je normalno da imamo učiteljicu, nastavnicu, profesorku i profesoricu, direktorku i direktoricu, jer su žene u jednom istorijskom trenutku osvojile taj prostor.

– Decenijima, vjekovima ga nisu imale, ali onda su počele da se bave tim zanimanjima i prirodno je bilo da se pojavi i taj oblik u ženskom rodu – kazala je lektorka Sonja Živaljević, prva žena vlasnica izdavačke kuće u Crnoj Gori, književnica i autorka brojnih književnih naslova.

Živaljević se kreće u raznovrsnim sredinama, a kada je u pitanju rodno senzitivni jezik ističe da žene uglavnom slično razmišljaju.

– Bez obzira na to iz koje sfere dolaze, jedne smatraju da je to sasvim u redu, da je to odraz razvoja društva, svega onoga što su žene postigle posljednjih decenija naročito, i da to naprosto mora da bude registrovano i u jeziku – navodi Živaljević.

Smatra da je to podsticaj ženama i neka vrsta podrške ili da im otvara pojedina vrata u društvu.

– Međutim, čini mi se da veći broj žena smatra da je to prosto neka formalna stvar, a ne suštinska, da to što će ih neko zvati tako sa tim sufiksima – ka, ica ili kinja, da to ne znači da će one biti ravnopravnije, da će dobiti jednake šanse, da će biti vidljivije u društvu. Da je to opet nešto kao ono sa 8. martom – muška stvar, da su to oni smislili da umire žene – evo sad i vi imate pravo, dobićete zanimanja i zvanja i bićete mirne – ističe Živaljević.

Smatra da rodno senzitivnom jeziku nije posvećena prava pažnja, odnosno da nije pristupljeno na pravi način, da se išlo brže nego što treba.

– Jezik jeste živa, dinamična stvar, apsolutno kao i život, i prati taj život. E sad, nametanje nekih rješenja nije uvijek dobro. Može da bude dobro, može da bude korisno, ali treba biti jako pažljiv sa tim, fleksibilan – ocjenjuje lektorka.

Takođe ističe da to što će žene u sufiksu dobiti ka, ica ili kinja ne znači da će samim tim steći i neki vid poštovanja.

– Sve ono što je u duhu jezika, što je prirodno, to se lako primi i razvija se. To je sasvim u redu. Ali postoji problem, a to nema veze sa poštovanjem i nepoštovanjem. Problem baš tog duha jezika. Recimo, sufiks kinja je vrlo problematičan. I ako po svaku cijenu kažete da će sva zanimanja biti na ka, ica i kinja i gotovo, i time smo riješili ravnopravnost i poštovanje, onda ste dobili i neke oblike koji apsolutno nisu u duhu jezika. Koje je teško izgovoriti ili dobijaju neka značenja nimalo simpatična – navodi Živaljević.

Kao primjer navela je zanimanja psiholog/psihološkinja i pedagog/pedagoškinja, a prema odrednici za ženu u toj profesi postoji veliki otpor.

– Ako samo malo razmislimo šta sve sadrži psihološkinja: psiho, koji ima često negativnu konotaciju, loš i kinja. Loš nije dobar. Kinja se vezuje za glagol kinjiti. Psiho-loš-kinjiti, znači asocijacije koje nimalo nisu dobre. E, tu negdje su ti otpori – ističe Živaljević.

U istraživanju 214 osoba

„Dan” je sproveo istraživanje na temu „Rodno senzitivan jezik – da ili ne”, u okviru projekta ONA – u borbi protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije. Podaci koje smo dobili su pokazali da je ova tema zainteresovala čak 214 njih koji su se uključili u istraživanje. Interesantan je podatak da smo uočili da rodno senzitivan jezik više zanima naše čitaoce, nego čitateljke. U anketi su učestvovala 122 muškarca, 78 je žena, a 14 osoba nije željelo da se izjasni o polu.

Mnogo je bolje, kako kaže, dati šansu vremenu da se rješenja sama stvore u praksi, u svakodnevnoj upotrebi. I onda kada se pokaže da je rješenje zaživjelo, prihvaćeno, kao da je prirodno, onda ga treba normirati.

– Znači, samo se o tome radi da prosto ta zanimanja koja nisu bila dostupna ženama dugo, a sada jesu, nađu adekvatan oblik u jeziku. Treba im dati malo vremena, biti strpljiv – kaže naša sagovornica.

Živaljević kaže da se danas traži, očekuje od jezika da bude rodno senzitivan.

– Znači, mi tražimo da naš jezik bude rodno senzitivan, da on prepozna i definiše i kaže to je to, sada ćete da imate borce i borkinje, i tačka. Mi tražimo od jezika, ali koliko smo mi senzitivni prema jeziku i prema nama samima. Jezik mora da bude rodno senzitivan, a kako se mi ponašamo prema jeziku. Koliko smo mi senzitivni? Šta mi radimo tom jeziku? Mi ne poštujemo dovoljno sopstveni jezik. Mi moramo da pokažemo malo više poštovanja za naš jezik – ističe lektorka.

Žena je definitivno napravila jedan ogroman skok, postala je ravnopravna. Pritom Živaljević misli da su žene u Crnoj Gori mnogo ravnopravnije, nego neke u mnogim zemljama.

– Logično je i prirodno da želimo da se to odrazi i u jeziku. Samo nema potrebe da se tu trči, treba biti fleksibilan, strpljiv, neka to ide prirodno – smatra Živaljević.

Sjeća se, kaže, početaka kada je kod nas u Crnoj Gori počeo da se koristi rodno senzitivan jezik, „kako su ljudi bili zgroženi”.

– Neke riječi su im bile užasne. Bilo je burnih reakcija. Međutim, vrijeme čini svoje. Ljudi se navikavaju i neke riječi polako ulaze u uho i ljudi ih prihvataju. Puno pojmova i riječi je već prihvaćeno. Poput programerke. E sad, zašto je baš bio toliki otpor? Jezik je stvar i identiteta i integriteta. I onda kada krenete silom, pa kažete, sad ćemo da govorimo tako i tako, ljudi automatski imaju otpor. I to je prirodna, normalna reakcija. Prosto, trebalo je vremena – objasnila je Živaljević.

Na pitanje „Dana” kako bi upotrijebila termin sopran, da li bi možda rekla sopranistkinja, naša sagovornica je bila isključiva.

– Sopran je sopran, tu apsolutno nema dileme. Zna se šta je – kazala je lektorka.