Ipak, ovakav sistem zavisi od fiskalne discipline i ekonomskog rasta, što zahtijeva širu diskusiju o socijalnim politikama koje balansiraju između pravde i održivosti.

Među primicima po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje navedeno je da će na osnovu novog obračuna zarada primici u državnom budžetu iznositi 397.338.927,36 eura.

Fokus na starosne penzije i porodiljne naknade svakako pokazuje namjeru države da podrži najosjetljivije kategorije društva, što je ključni aspekt socijalne pravde. Međutim, ovakav pristup postavlja ozbiljna pitanja o održivosti sistema, s obzirom na značajnu zavisnost od budžetskih transfera. Osnovni problem leži u činjenici da se ovakva politika može održavati samo uz stabilan fiskalni okvir i snažan ekonomski rast. Ukoliko ekonomski razvoj uspori ili se suoči sa nepredviđenim izazovima, deficit u sistemu može dodatno rasti, ugrožavajući redovne isplate i povjerenje građana.

Potrebna je šira društvena debata o balansiranju socijalne pravde s fiskalnom odgovornošću. Rješenja mogu uključivati diversifikaciju izvora prihoda, jačanje naplate doprinosa i povećanje efikasnosti javne potrošnje. Istovremeno, ulaganja u zapošljavanje i obrazovanje ključni su za dugoročnu održivost, jer povećanje broja zaposlenih direktno doprinosi stabilnosti penzijskog sistema.