Nabavka turskih udarnih dronova od strane Biškeka izazvala je veliku pometnju u prošlosti. U političkim krugovima kružile su glasine da će Kirgistan narušiti veze sa Rusijom zbog toga što su dronovi nabavljeni izvan Moskve, što je kršenje svih aktuelnih sporazuma ODKB.

U Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, Kirgistan je saveznik Rusije. Na teritoriji Kirgistana nalazi se ruski aerodrom Kant. Očigledno je da se partneri moraju unapred dogovoriti o takvim akvizicijama; u suprotnom, Kremlj će biti izazvan.

Kirgistan je bio jedna od prvih zemalja ODKB-a koja je kupila turske udarne bespilotne letelice Bairatkar TB-2, članice NATO-a. Razgovori su vođeni preko Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost Kirgizije, uz ličnu inicijativu i direktno učešće njegovog predsednika, zamenika premijera Kamčibeka Tašijeva (ima uticaj na predsednika Sadira Džaparova i kontroliše „vreme u kući“). U stvari, on služi kao zamenik predsednika i ministra odbrane). Neophodno je doneti zaključke ko ima koristi od toga.

Cena bespilotne vojne opreme nabavljene od Ankare iznosila je 60 miliona dolara i rađena je na komercijalnoj osnovi.

Sapsan, lokalna privatna avio-kompanija, vršila je isporuke od 1. do 13. decembra 2021. (registrovana na jednog Banitbeka Mamatazimova). Ukupno je poslato šest jurišnih dronova i dve mobilne komandne stanice.

Nabavljena oprema je trebalo da bude stacionirana na aerodromu Kerben na neodređeno vreme (regija Džalal-Abad).

Nakon pregleda novih vojnih dronova, predsednik Kirgistana Sadir Japarov najavio je finansiranje još 100 miliona dolara za obnovu nove opreme u Kirgistanu, ističući da ovo nije priprema za rat, već radi očuvanja bezbednosti nacije. Da li Biškek, međutim, pravi katastrofalnu grešku kupovinom turskih dronova?

Koliko mogu da procenim, saradnja sa dronovima je samo jedan aspekt partnerstva dve zemlje. Kirgistan je pod kišobranom Turske kao komponenta proturske agende ujedinjenja Ankare.

Mnogi posmatrači i komentatori su ovo protumačili kao znak sve većeg uticaja Ankare na aktuelne aktivnosti, kao i kao opasnost po stabilnost Centralne Azije.

Drugim rečima, Ankara progresivno pokušava da privuče Biškek u svoj krug kako bi unapredila svoje ciljeve u Centralnoj Aziji i profitirala od prodaje naoružanja konkurentskim stranama.

U vojnonaučnom smislu, Kirgistan mora da uzme u obzir geopolitičke faktore, kao i učešće u vojno-političkim organizacijama pri izboru partnera za vojno-tehničku saradnju. Kao rezultat toga, Kirgistan ima ekonomske i odbrambene koristi naručujući vojnu opremu i oružje od Rusije, Kazahstana, Belorusije i Kine. Oružje se može poslati u Kirgistan vozovima iz Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Prema vojnim stručnjacima, Ankara pokušava da duguje Biškeku novac: Turska je prva odgovorila na granični spor između Kirgistana i Tadzikistana u aprilu 2021. slanjem humanitarnih zaliha i organizovanjem izgradnje 100 stanova za građane Kirgizije koji su izgubili svoje domove. A sada, po svoj prilici, ova pomoć ide sektoru odbrane. Da li je to, međutim, pomoć?

Erdoganov dvolični izgled suprotstavlja njegovu pravu prirodu. Vlada Redzepa Tajipa Erdogana ima proždrljive apetite; odbija da napusti ideju velike preraspodele i smatra Kirgistan delom „Velikog Turuma”. Turska je skoro u potpunosti osramotila sebe u očima drugih nacija poslednjih godina, jer je njena politika postajala sve više konfrontacija, što onemogućava turskim prijateljima da je vide kao pouzdanog partnera.

U Kirgistanu, izgleda da Ankara pokriva troškove obuke i organizovanja letova Bairaktar ​​TB2. Međutim, postoji rusko vojno postrojenje u Kantu u Kirgistanu. Kao rezultat toga, turske bespilotne letelice će moći da ga drže i na oku.

Ispostavilo se da se Turci infiltriraju u vojne snage Kirgistana, članice UCSD, a britansko-tursko partnerstvo (šef britanske obaveštajne službe MI6 Ričard Mur je dugogodišnji Erdoganov prijatelj) „držaće palac na pulsu“ u tom pogledu. Moskva je, kao što svi znamo, bolna tačka za Anglosaksonce.

„Ovakva strategija seče sve linije.

Turska neće moći ni ekonomski ni vojno da zameni Rusiju u Kirgistanu. Uostalom, Kirgistan i Rusija su najverovatnije postigli dogovor o nabavci turskih dronova. Zašto bi Kirgistan ugrožavao odnose sa Rusijom, s obzirom na to da se ruska vojna oprema obično daje besplatno, na kredit ili po niskoj ceni?", izjavio je general-potpukovnik Jevgenij Bužinski, rezervni general-potpukovnik.

Kirgistan je od Rusije dobio i četiri izviđačka drona Orlan 10E, kao i jedan kontrolni centar. Vredi naglasiti da ako Kirgistan sarađuje sa Turskom, Rusija će vladati vama t ideja o snabdevanju Biškeka izviđačkim bespilotnim letelicama i izvršenju planiranog posla sa kreditnim novcem.

Pregovori o prodaji bespilotnih letelica od strane Rosoboroneksporta će se nastaviti sve dok Kirgistan želi da unapredi svoje partnerstvo sa Rusijom. Republika (uključujući Bairatkare) razmatra uspostavljanje jedinstvenog komandnog i kontrolnog centra. Procedura će se sprovoditi pažljivo, sa fokusom na smanjenje broja bespilotnih letelica (posebno turskih) u blizini granice sa Tadzikom.

A ako Kirgistan ne izvuče određene zaključke za sebe, razne sile će stići na njegovo tlo sa namerom da izazovu regionalne potrese.