Мајлинда Брегу / - Мајлинда Брегу
27/07/2021 u 15:52 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Брегу: Познавање “правих људи” не води у ЕУ

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је рекла да процес приступања држава региона ЕУ траје дуже него што су многи очекивали и да има још много да се ради у борби против корупције

Државе Западног Балкана морају се носити с проблемом корупције институционално, али и као друштво и грађани морају промијенити понашање и престати сматрати да је нормално давање поклона некоме ко само обавља свој посао, поручила је генерална секретарка Савјета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Мајлинда Брегу.

Она је у интервјуу “Вијестима” рекла да је корупција била и још представља велики проблем у западнобалканским друштвима на путу ка ЕУ и да је у 2015. години 15 одсто грађана сматрало корупцију највећим проблемом, а сада је тај проценат 26 одсто.

-То је огроман раст који је очигледно изазван евидентним порастом видљиво присутне корупције с којом се суочавају грађани- казала је Брегу.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је након онлајн самита Берлинског процеса 5. јула рекла да процес приступања држава региона ЕУ траје дуже него што су многи очекивали и да има још много да се ради у борби против корупције.

Да ли је ово јасна порука да без видљивих резултата у борби против корупције државе Западног Балкана неће ући у ЕУ?

Брегу: То за нас није новина. Све наше економије морају се носити с тим, не само институционално, већ и као друштво. Морамо промијенити своје понашање и престати сматрати да је давање поклона некоме ко само обавља свој посао нормално. Није. Мора престати бити друштвено прихватљиво да људи траже везе или плаћају мито кад год им нешто треба. А посебно ми, као друштво, морамо осудити оне који то чине. Нарочито оне на високим положајима, на позицијама моћи. У региону се то назива “познавање правих људи”, односно људи који након примања мита могу завршити одређени посао. Ово се посебно односи на правду и могућност ослањања на независно правосуђе.

Сада, 2021. године, 54 одсто људи на Западном Балкану (76 одсто њих сматра да је правосуђе корумпирано) сматра да је “познавање правих људи” пресудно за напредак у животу. Дакле, то је оно што људи виде, траже и чему теже… уколико не нађу код куће, спремни су то потражити негдје другдје. Одласком у ЕУ, појединачно. Да ли приступање ЕУ мора бити предуслов за дјеловање по овим питањима? Рекла бих, не. Што се прије позабавимо овим питањима, тим боље за нас. Морамо се борити против тога како бисмо водили нормалан живот, напредовали и развијали се, како бисмо били у могућности задржати своју дјецу овдје, код куће.

Званичници ЕУ годинама понављају да је проширење ЕУ на Западни Балкан приоритет, али ипак ни прошлог мјесеца није постигнут договор о отварању преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом. Гдје је проблем, у ЕУ или регији? Да ли су реална очекивања црногорске власти да би Црна Гора могла постати чланица ЕУ до краја мандата ове Европске комисије?

Брегу: За свађу је потребно двоје, како гласи изрека нашег народа, односно за плес је потребно двоје. Управо то “двоје” из изреке су ти који доносе одлуке. ЕУ и Западни Балкан свјесни су да су “предодређени једни за друге” јер дијеле историју, културу, географију и демографију. Ипак, ова заједничка обиљежја нијесу довољна, јер се то често искушава огромним изазовима присутним на Западном Балкану, попут економских, сигурносних и демографских. Западни Балкан, са своје стране, треба учинити још много тога да се испуне иницијацијски стандарди, тако да стални спорови и тврдоглаво порицање ове чињенице не воде никуда. С друге стране, ту је ЕУ с вишезначним ставовима и наступима о томе који би био најбољи приступ да се ствари покрену у правом смјеру проширења, што у нашем региону нема увијек добар одјек.

Свакако би било потребно мало дотјеривања и прилагођавања на обје стране како би се овај дует ускладио. Проширење односно приступање треба реформисати с јасним, вјеродостојним и реалним подстицајима. Подстицај би се могао пронаћи у ставовима грађана из региона: према Балкан барометру, 24 одсто њих вјерује да ће се приступање ЕУ догодити до 2025. године, 40 одсто до 2030, 22 одсто сматра да се то никада неће догодити. За Црну Гору су ове бројке сличне, наиме 27 одсто сматра да ће до приступања доћи до 2025. године, 42 одсто до 2030. године, а 16 одсто да до тога неће доћи никада. Међутим, процес приступања ЕУ никада се није сводио на датуме. То се мора догодити кроз остварљиве рокове у свим фазама процеса.

Изгледи за могуће чланство у ЕУ били су покретачка снага током свих ових година за све економије Западног Балкана и основа на којој су подузете многе заједничке иницијативе у региону. За нас који се бавимо регионалном сарадњом, био је то преовлађујући фактор у подстицању Западног Балкана на позитивнији узајамни ангажман, као и рјешавање не само домаћих проблема с којима се суочавају, већ и неријешених проблема у регији. Ипак, још је присутно питање да ли је Западни Балкан геополитички приоритет за ЕУ. Иако можда натегнуто, ово није питање избора, већ нужности, императива и визије. То је питање које тражи само један једини одговор – мора бити. Вјерујем да ЕУ има све полуге потребне да одржи перспективу чланства на Западном Балкану. Она је главни трговински партнер и главни инвеститор. Помаже регији кроз инвестиције, а не заборавимо да су многа средства која се пружају Западном Балкану бесповратна, а не зајмови. Допустите ми да Вас подсјетим на посљедњих девет милијарди еура намијењених бољој економској интеграцији. Пословна заједница из региона даје предност (72 одсто њих) трговини с ЕУ. ЕУ не угрожава сигурност ниједне земље, она промовише вриједности. Стога се можете запитати, шта онда није у реду? Дуготрајно одлагање чланства у ЕУ омета исправне одлуке и наноси штету реалности. Истовремено, регион мора прећи с ријечи на дјела.

Према подацима Балкан барометра, подршка грађана Западног Балкана чланству у ЕУ расте. Да ли је разлог то што грађани губе повјерење у своје владе, с обзиром на то да су још далеко од стандарда грађана ЕУ?

Брегу: За шест година, у односу на Балкан барометар из 2016. године, када је та подршка износила 39 одсто, она се готово удвостручила и овогодишње издање показује да 62 одсто грађана Западног Балкана подржава чланство у ЕУ. Конкретно у Црној Гори тај омјер није био толико драстичан – 38 одсто у 2016. години, а сада, 2021. године, ЕУ има подршку више од половине становништва (51 одсто). Можемо само наслутити мотиве таквог расположења наших грађана, за које сам сигурна да су сложени и ближи скупу разлога, а не само једном. Међутим, ЕУ се засигурно истиче као модел квалитетнијег живота за све њих, без обзира на сегмент који они сматрају својим узором.

На питање да ли би жељели напустити домовину и отићи, живјети и радити у иностранству, 71 одсто младих одговорило је да би то жељели. То је готово двије трећине наше младости! Данас сваки десети југоисточни Европљанин живи изван региона. Само у 2019. години ЕУ је издала готово 350.000 првих дозвола људима из ЈИЕ. Дакле, једноставна, болно очигледна истина је да се људи из региона придружују ЕУ један по један. Они не чекају на повољне политичке прилике код куће, већ иду даље тражећи боље шансе за себе. Ово је позив на узбуну свима нама.

Шта за грађане региона значи укидање роминга, које је ступило на снагу 1. јула ове године?

Брегу: Да, од 1. јула Балкан је једна мрежа – нема више накнада за роминг на Западном Балкану. Ово је захтијевало знатан напор, а то не бисмо могли остварити без Комисије ЕУ, те подршке и залагања свих шест економија Западног Балкана. Међутим, непостојање накнада за роминг услуге не значи само уштеду новца и не уклања само границе услуга мобилне телефоније, већ уклања и психолошке границе. Овај регионални споразум о ромингу уистину представља промјену. Због тога се у цијелом нашем регион осјећамо као код куће.

“Незапосленост у Југоисточној Европи достигла је 11 одсто, па чак и двоструку бројку (22,5 одсто) када су у питању млади. Ми смо друштво које стари, а предвиђања указују да ће се становништво у року свега неколико деценија смањити 20 одсто. Очекивани животни вијек нам је три године краћи него што је то случај са становницима ЕУ. Поврх тога, 12,5 одсто становника ЈИЕ живи испод границе сиромаштва. Према томе, које су то ствари које не бисмо жељели промијенити? Нема их много, зар не?” Регионална сарадња успјеће на темељу идеја и идеала, а не размирица.

Западни Балкан без роминга и снижавање цијена роминга с ЕУ дио је програма заједничког регионалног тржишта. Шта су наредни кораци на успостављању заједничког регионалног тржишта?

Брегу: Заједничко регионално тржиште представља изванредан оквир за успостављање властитог јединственог тржишта Западног Балкана, попут оног у ЕУ, које ће својим капацитетом довести до додатних 6,4 одсто раста БДП-а и створити регионално подручје у области трговине, инвестиција, дигитализације, индустрије и иновација. Мрзим се бавити папирима, али поносна сам што се прошлог мјесеца из Процеса сарадње ЈИЕ родила нова Стратегија за ЈИЕ до 2030. године, која је у складу с Циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
22. novembar 2024 15:16