Предсједник парламента Алекса Бечић и владајућа већина покушавају да наметну предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу непоштовање властитих одлука донијетих у складу са Уставом и законима Црне Горе. Све превиђајући двије околности познате чак и правницима – приправницима, поручили су из Кабинета предсједника.
Прву, да тиме, како истичу, крше уставно начело о забрани повратног дејства прописано чланом 147 Устава који гласи да „закон и други прописи не могу имати повратно дејство.
- То је могуће само изузетно ако то захтијева јавни интерес утврђен у поступку доношења закона - додају,
И другу, да су, како наглашавају, права и обавезе прописани Уставом и Законом о предсједнику Црне Горе и да се не могу прописивати како коме падне на памет, укључујући и сваку нову парламентарну већину.
Они су реаговали након изјаве Бечића да ће након усвајања допуна Закона о локалној самоуправи, Ђукановић имати конкретно законско упориште и законску обавезу да усклади Одлуку о расписивању избора у Скупштини општине Мојковац, Скупштини општине Петњица и Скупштини општине Пријестонице Цетиње.
- Закон о избору одборника и посланика чл.13 и 14. прописао је обавезу предсједника Црне Горе да најкасније 60 дана уочи последњег термина за одржавање избора исте распише. Императивна норма овог Закона одређује да се „Избори за одборнике и посланике одржавају најкасније 15 дана прије истека изборног периода одборника, односно посланика којима тече мандат. Дакле, у конкретном случају, крајњи рок за доношење Одлуке о расписивању избора у Скупштини општине Мојковац, Скупштини општине Петњица и Скупштини општине Пријестонице Цетиње је био 6 октобар - наводе из Кабинета.
Како истичу, логићно би било да је уочи расписивања избора предсједник парламента уложио напор да реактивира Одбор за изборно законодавство да припреми и предложи Парламенту на усвајање одговарајуће норме у законима који регулишу ову област: Закон о избору одборника и посланика, Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, Закон о бирачким списковима, као и остале прописе који су у функцији спровођења избора.
Умјесто тога, додају они, он је имао друге приоритете-реконструкцију Владе и увођење Демократског фронта у њу.
- Кад већ није обезбиједио функционалност парламента, могао је макар овај вансистемски упад у изборни систем (Предлог закона о допунама Закона о локалној самоуправи) обавити прије 14. септембра, тачније прије Одлуке Предсједника о расписивању избора у Скупштини општине Мојковац, Скупштини општине Петњица и Скупштини Пријестонице Цетиње. Овако сада имамо закониту Одлуку Предсједника која је дуже од мјесец дана саставни дио правног поретка Црне Горе, коју предсједник Парламента и владајућа коалиција покушавају да игноришу - наводе они.
