<p>ЦДТ – Да ли је потребно мијењати Закон о црногорском држављанству?</p>

ЦДТ – Да ли је потребно мијењати Закон о црногорском држављанству? / -CDT

Otvaranje identitetskih tema zatvara put ka Briselu

U trenutku kada Crna Gora pokušava da "uhvati" posljednji voz za Brisel, nije dobro pokretati pitanje dvojnog državljanstva, ocijenjeno je na panelu "Da li je potrebno mijenjati Zakon o crnogorskom državljanstvu?".

Kako navode iz te NVO, to bi značilo da je evropska perspektiva Crne Gore trajno izgubljena. Prema ocjeni poslanika koji su učestvovali na panelu, promjene Ustava u cilju definisanja mogućnosti za dvojna državljanstva otvorilo bi Pandorinu kutiju identitetskih pitanja, te poručuju da bi prioritet trebalo da budu reforme i vladavina prava.

Crna Gora će uskoro, u cilju obezbjeđivanja nezavisnosti sudstva u skladu sa standardima Evropske unije, morati da mijenja Ustav. Izmjene najvišeg pravnog akta u tom smjeru, postoji bojazan, mogle bi da otvore i pitanje drugih izmjena, među kojima su i pitanja koja je dio parlamentarne većine već potencirao – mogućnost dvojnog državljanstva, jezika i drugih identitetskih pitanja. Da li bi pitanje kojim bi crnogorski pasoš mogao da se dobije uporedo sa još jednim, iz partija koje su to ranije inicirale i najavljivale, juče nisu željeli da komentarišu. Da li postoji mogućnost da se ovo pitanje uskoro otvori ili će ipak morati da sačeka kraj pregovaračkog procesa, nisu odgovorili ni poslanici Pokreta Evropa sad.

Sa druge strane, na panelu CDT-a ocijenjeno je da je pokretanje tog pitanja trenutno opasno, jer bi to značilo i kraj evropskog puta za Crnu Goru.

Prema ocjeni poslanice CIVIS-a Maje Vučelić, ne smije se dozvoliti bilo kakvo mijenjanje Ustava kada je ta tema u pitanju.

– Prioritet Vlade trebalo bi da budu evropske integracije, ekonomske reforme i vladavina prava, a ne bilo kakve identitetske politike – navela je Vučelić dodajući da bi poslanike iz DNP-a, koji su inicijatori te ideje, trebalo pitati zašto se sada spominje dvojno državljanstvo kada postoji problem neraščišćenog biračkog spiska, problem sa prebivalištem.

Opasnost od izbornog inženjeringa

Predstavnik akademske zajednice u Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu Zlatko Vujović osvrnuo se na opasnost od izbornog inženjeringa, te pomenuo slučaj izbornog procesa u Herceg Novom.

– U slučaju izbora u Herceg Novom analize su pokazale da ima 10,54 odsto duplo upisanih birača u birački spisak, osim u hercegnovski birački spisak, upisani su i među birače Srbije ili Bosne i Hercegovine, od toga čak 82 birača su trojno upisana. Imaju prebivalište i u BiH, i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Oni ostvaruju svoja biračka prava u sve tri zemlje – kazao je Vujović i dodao da vjeruje da inicijalna motivacija tih ljudi nije bila da utiču na ishod izbora. Kako je pojasnio, moguće je da su htjeli da ostvare neku privilegiju poput plaćanja nižeg poreza, obrazovanja ili zdravstvenih usluga...

– Zamislite šta bi se desilo da mi uvedemo dvojno državljanstvo, da li bi to izazvalo nepovjerenje u sam izborni proces. Politički akteri koji potenciraju teme poput dvojnog državljanstva, zakona o stranim agentima ili jezika, zapravo koče evropski put. I to je nešto zbog čega, ako se to bude u narednom periodu ponavljalo, treba razmotriti da li ti akteri treba da budu sastavni dio Vlade – ocijenila je Vučelić.

Bez amina iz Brisela nema otvorenih lista

Poslanik SD Nikola Zirojević komentarisao je princip "plave karte", koji postoji u Turskoj, a koji je predlagan kao model za dvojna državljanstva u Crnoj Gori, navodeći da oni koji to predlažu ne misle dobro Crnoj Gori.

– Da krenemo sa najboljom namjerom u pokušaj realizacije toga, mi otvaramo temu ustavnih promjena u Crnoj Gori. Mislim da kada krenemo da pričamo o ustavnim promjenama, da će svima u Crnoj Gori najmanje biti važna `plava karta`. Jer onda pokrećemo temu jezika, zastave, himne, grba i ostalih potpuno banalnih tema u ovom političkom trenutku. Ova priča je uvod i pokušaj da se otvori Pandorina kutija, koja će na kraju otvoriti sve osim `plave karte` zbog koje se otvara – poručio je Zirojević.

Poredeći Crnu Goru sa Turskom, Zirojević je kazao da je Crna Gora mala država, a Turska je država od 75 do 80 miliona stanovnika i da je tu cijela suština i korijen ove priče.

– Nije isto 200.000 novih državljana u jednoj Crnoj Gori, jer je to trećina trenutnog stanovništva Crne Gore i 200.000 ili pola miliona ili milion u Turskoj, jer je to osamdeseti dio njenog stanovništva. Pritom, Turska ima potpuno drugačiju političku situaciju, državljani Turske koji predstavljaju tursku dijasporu i žive van Turske nijesu pod kontrolom drugih centara moći kada se govori o političkim uticajima, dok je situacija u Crnoj Gori sasvim jasna, oni koji bi dobili to crnogorsko državljanstvo bi dominantno bili pod kontrolom centara moći u Beogradu, Banjaluci, to je jedan isti centar moći makar trenutno, to je politički korijen problema – naveo je poslanik SD.