Иако последњих година одређене промјене набоље постоје, у Црној Гори је политика и даље доминантно мушка професија, сагласне су саговорнице "Дана" из скупштинских клупа. Оне указују да жене не учествују у кључним политичким преговорима који се тренутно воде.
Посланик ГП УРА Божена Јелушић казала је да чињеница да никада нисмо имали предсједницу ни Владе ни државе довољно говори о томе колико су те највише позиције женама отворене.
– По мом мишљењу, најважнији бастиони промјене су саме партије. Квоте су унијеле радикалну промјену, па сада свака четврта мора да буде жена, жену замјењује жена... Иако имамо неку репрезентацију, она је и даље мала, преко 27 одсто, али чак ни 30 одсто, колико је било елементарно потребно. Морате имати у виду да ли се тим квотама афирмишу аутентичне политичарке или, радије, оне које су спремне да послушају партијску агенду. Плашим се да колико год квоте биле неопходне, треба заиста видјети колико се унутар партија разбијају бастиони мушке супремације, то јесте колико се одлуке доносе у неформалним круговима, само од стране мушкараца, кандидовање на изборним листама, шта то значи женска конфликтност, којим се све механизмима женска аутентичност покушава ограничити – рекла је Јелушић за "Дан".
Додаје да су у друштвима у којима владају поларизација и велика је криза прве на удару жене, посебно у политици.
– Насиље које ми, посебно у дигиталној сфери, имамо прилику да посматрамо на простору Црне Горе потпуно обесхрабрује младе и аутентичне жене да улазе у политику, јер нико не жели толико да жртвује. Такође, у менаџментима јавних предузећима или у њиховим управним одборима, који су врло често центри политичке моћи, има до пет посто жена – указује Јелушић.
Подсјећа на истраживање према којем 73,4 одсто жена и не размишља о томе да уђе у политику, а преко 70 посто жена има исту политичку оријентацију као њен партнер.
Посланик Социјалистичке народне партије (СНП), Данијела Ђуровић рекла је за "Дан" да политика, уз ријетке свијетле примјере жена чији се глас чује на политичкој сцени, и даље остаје мушки посао.
– Жене су присутне када треба испунити законску форму, али у суштинским догађањима, као што су тренутно актуелни преговори око формурања нове владе, женама по мишљењу мушких колега, није мјесто. Зато не изненађује још увијек тиха, али присутна иницијатива да се рјешење могуће тражи и кроз женску владу. Иако постоји оправдани страх да смо као друштво још увијек незрели за овакве структуре, жене, у кризним ситуацијама, могу бити поуздана алтернатива – сматра Ђуровић.
Подвлачи да имамо позитивне примјере жена лидера, са најбољим резултатима у кризним временима у свијету, а, са друге стране, још увијек незрело црногорско друштво гдје су мизогини напади постали непријатно правило умјесто усамљени инцидент.
– Нажалост, и недовољан одговор мушких колега на такве догађаје упућује на све тежи и непријатељски настројен амбијент за жене у политици. Умјесто да тежимо вриједностима развијених западних цивилизација, све чешће западамо у замку неких историјских и традиционалних вриједности, које опет неправилно тумачимо, а на штету жена у јавном животу. Често и недостатак женске солидарности додатно погоршава ситуацију. Kада политику вратимо из кафане у институције, тек онда ће моћи да се чује и женски глас – закључује Ђуровић.