Шеф Кабинета предсједника Црне Горе Миодраг Радовић казао је да "кафански рјечник тренутног премијера Здравка Kривокапића у најновијем нападу на шефа државе не заслужује коментар".
- Уствари, све је рекао о себи. Ипак, јавности ради, осврнућемо се укратко на његове баналне пријетње, својствене онима што се јуначе кад засједе у кафани. Да је пажљивије слушао шта је рекао Предсједник, можда не би толико тетурао у својој изјави. Предсједник је заправо поновио оно што је више пута већ јасно саопштио-да ћемо бранити Државу до посљедње капи крви. А Kривокапић је, подсјетимо,18. јуна казао да ће побједу на изборима бранити по цијену живота. Дакле, Предсједник ће бранити Државу, а премијер само своју побједу на изборима. Има разлике, зар не. То и не чуди, пошто је јавно признао да је "можда и то тачно да није желио да Црна Гора постоји. "Ваљда зато и понавља неистине о празној каси и презадуженој земљи, и сличне измишљотине. Желимо да му поручимо да неће ничија ђеца гинути да би се чувале партијске тековине и било чији лични имовински картони. Али ако треба и гинућемо да би сачували Црну Гору од отворених великосрпских насртаја. Kривокапић им се до јуче бескичмено бацао под ноге, све док га нијесу одбацили заједно с његовим порукама љубави Александру и Ани. Али, наравно то што су га одбацили у Београду као лажног цара Шћепана малог не значи да су га омилили Црногорцима. Он и даље сервилно гледа пут клерофашистичке фаланге окупљене око СПЦ, надајући се да ће га они спасити. Kако год, премијеру, мораћете сви да дигнете руке од Црне Горе, није то ваша прћија- додаје Радовић.
Према његовим ријечима, Kривокапић је успио да остане упамћен у историји Црне Горе као најнезнавенији премијер који је водио најгору Владу, чији је једини циљ био уништење сопствене државе, што немаром, неспособношћу и незнањем, што лошом намјером проистеклом из мржње према сопственој држави, њеној независности, народу, грађанском концепту, институцијама и демократском и уставном поретку.
- Срећом по будућност Црне Горе, премијеру се ближи крај у апостолској Влади, за шта и не треба ђеловање опозиције, јер он нема подршку ни својих коалиционих партнера. О његовом легитимитету најбоље говори празан кабинет и непоштовање које му указују и најближи сарадници. Све у свему, да није смијешна, једна тужна прича- закључује Радовић.