Piše: Prof. dr Branislav Radulović

Danas, kada je agresijom Rusije na suverenitet Ukrajne ugroženo međunarodno pravo, mir i stabilnost u Evropi, svi politički akteri u Crnoj Gori trebali bi sa manje stranačke, a više državničke politike pomoći da crnogorsko društvo izađe iz krize, a ne da se trajuća atrofija sistema politikom opstrukcije ili uskostranačja produbljava.

Stoga, institucionalna kriza, koja bi se mogla proširiti i na blokadu  parlamenta, umjesto politike dijaloga može dovesti da se kao dominirajuća uvede politika "ulice". Ta politika imala bi naličje kao ona iz 1989. godine koja je afirmišući "događanje naroda" Crnu Goru uvela u jugoslovensku ratnu tragediju i odvojila od ostatka evropskih država koje su se integrisale u EU.

Da perspektiva Crne Gore nije njena unutrašnja konfrotacija i dalja institucionalna paraliza ukazuje i zakazani sastanak ambasadora Kvinte u Podgorici, koji je samo još jedan znak da su vrata EU za Crnu Goru i dalje otvorena i da "koncept 49" ne treba tretirati kao partijsko već državno odgovorno pitanje. Stoga, bilo bi dobro da što širi spektar subjekata uzme učešće u programu koji vodi do deblokade sistema, inteziviranja EU integracija i stabilizacije javnih finansija. To je i uslov da se sprovede reforma izbornog zakonodavstva i da se relativno brzo sprovedu izbori na svim nivoima.

Subjekti koji ostanu izvan ovog koncepta moraće učiniti puno napora da se legitimišu kao promoteri evropske politike i subjekti koji teže društvenom dijalogu i postizanju kompromisa.

Dodatno, tragedija u Ukrajni upozorava i zahtijeva da crnogorsko društvo danas više teži tačkama koje ga integrišu, nego za pitanjima koje ga čine nestabilnim i podložnim tuđim destruktivnim uticajima.

Stoga, za vjerovati je da istaknuti predstavnici i vođstvo crnogorskog parlamenta neće "zatvoriti" Skupštinu Crne Gore, već shodno svojoj ustavnoj nadležnosti i obavezi omogućiti sve jednom od 81 predstavnika građana Crne Gore da u njemu razmatraju javne politike i donose društveno odgovorne odluke.

Sve drugo bilo bi izraz nepoštovanja Ustava, ustavnog patriotizma, nerazumjevanja principa funkcionisanja predstavničke demokratije i vladavine prava.

Dakle, Crna Gora danas, posebno u svijetlu krize na istoku Evrope, ima jednostavan izbor: da afirmiše društveni dijalog kroz proces parlamentarne demokratije koji će odblokirati institucije sistema u kojima bi se vodile odgovorne javne politike ili da ponovo uđe u neizvjesnost i rizike poput onih iz devedesetih kada je bila vođena politikom populizma, destrukcije i infantilnog nacionalizma.