Cilj je bio ambiciozan: Mercedes je planirao da od 2030. proizvodi samo električne automobile. Već naredne godine njemački proizvođač planirao je da proda isti broj čistokrvnih elekričnih automobila i hibrida kao i vozila u kojima je klasični motor s unutrašnjim sagorevanjem, prenosi DW.
Ali Mercedes je jako daleko od ostvarenja tog cilja. Strategiju potpunog prelaska na električne automobile „pokopao“ je lično šef Mercedesa Ola Kelenius u februaru ove godine, a kompanija iz Štutgarta je obustavila i postavljanje nove platforme za elektro-vozila, prenosi N1.rs.
- U narednim godinama postojaće i jedno i drugo: električni automobili i ultramoderni elektrifikovani modeli s unutrašnjim sagorijevanjem. A ako potražnja bude dovoljno velika, biće ih i duboko u tridesetim godinama ovog vijeka - rekao je Kelenius prije dve nedelje na Glavnoj skupštini kompanije – i time zapravo još jednom javno priznao možda i najveću pogrešnu kalkulaciju u novijoj istoriji Mercedesa.
Prodaja električnih automobila stagnira
Udio potpuno električnih automobila u ukupnom broju registrovanih novih vozila u prvom kvartalu ove godine u Mercedesu je iznosio oko deset odsto – isto kao i prošle godine. S hibridima, e-automobili kod Mercedesa u globalnom bilansu učestvuju sa oko 10 odsto, to je jako daleko od proklamovanog (50 odsto) do 2025.
I to ima posledice: preduzeće je zaustavilo razvoj nove platforme za električna vozila. Platforme su u automobilskoj industriji nešto poput kompleta za gradnju, u kojem nastaju novi automobili. Do sada su platforme za elektro-vozila i klasične modele s unutrašnjim sagorevanjem bile iste – bez obzira radi li se o benzincima, dizelašima, elektro-modelima ili hibridima, sve se radilo na istoj pokretnoj traci. Temeljna konstrukcija je za sve modele bila ista, a u zavisnosti od tipa vozila onda se u njih ugrađivao odgovarajući pogon.
Trebalo je da platforma „MB.EA-Large“ to promjeni i da prvi put omogući da se i veliki, luksuzni model mogu od temelja sklapati u verziji s e-motorom, i to uz povećanje efikasnosti, na primer u domenu boljih, jačih baterija. Bila je to ambiciozna investicija u budućnost kompanije – ali i skup projekt. Preskup za aktualne podatke o (slaboj) prodaji električnih modela.
Neizvesna budućnost elektro-mobilnosti
Za njemački javni servis iz Mercedesa je potvrđeno da kompanija u svakom slučaju i ubuduće želi da investira u električnu mobilnost. Trenutno je, kako je službeno saopšteno, pod znakom pitanja samo pomenuta platforma, ali ne i električni automobili kao takvi. Mercedes će, kako je potvrđeno, nastaviti s daljnjim razvojem baterija, motora ili softvera.
Mercedes tako zapravo samo prati trend koji vlada u automobilskoj branši. NI BMW po sopstvenom priznanju ne odustaje od motora s unutrašnjim sagorijevanjem, kod Folksvagena (VW) je situacija slična. I to uprkos činjenici da je Folksvagenova prodaja znatno bolja od Mercedesove.
Prijeti li kraj planirane zelene tranzicije u sektoru električne mobilnosti?
Nesigurnost mušterija
Proizvođači automobila samo reaguju na želje mušterija, kaže automobilski stručnjak Ferdinand Dudenhefer u razgovoru za ARD. A kupci su trenutno poprilično nesigurni – zbog postupaka politike, kaže on.
- Iz političke sfere stiže jako puno negativnih poruka, zbog tih poruka su kupci postali oprezniji - kaže Dudenhefer.
Kao primjer navodi naprasni prekid isplate subvencija za električne automobile koji je uvela savezna vlada. To je bilo prije Božića prošle godine. Valja navesti i medijsku pompu s kojom je propraćena izjava šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da bi trebalo još jednom preispitati već usvojenu zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035. u EU. Sve se to negativno odražava na prodaju e-vozila, dodaje njemački stručnjak.
Osim toga, u automobilskoj branši vlada nesigurnost zbog pretećeg trgovinskog konflikta s Kinom. Vašington je već uveo kaznene carine od 100 odsto na e-vozila iz Kine, zbog mogućeg narušavanja tržišne utakmice. Sve su glasniji zahtevi i u EU da se prati primjer Amerikanaca.
Stručnjaci međutim upozoravaju na mogućnost nastanka takozvane „spirale kaznenih carina“: ako bi Kina takođe uvela posebne carine, što bi moglo imati znatne posledice za njemačke proizvođače automobila. Kina je naime u ovom trenutku možda i najvažnije pojedinačno tržište – pogotovo u sektoru elektro-mobilnosti.
