У Цетињском манастиру јутрос у 9 часова почела је Света архијерејска литургија, коју је служио митрополит Јоаникије са свештренством.
Свети Лука, празник у народу познат као Лучиндан, честа jе слава српских православних породица, а вjерници га славе и као исцjелитеља и заштитника неких заната. Поштуjе се и као заштитник медицине и фармациjе, болница и апотека, љекара, фармацеута и болесника.
Љекар, заштитник умjетника, приjатељ апостола Павла, бавио се живописом и сматра се да jе први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим касниjим иконама, због чега се Свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Оваj светац написао jе и треће jеванђеље, Свето jеванђеље по Луки, и Дjела апостолска.
Обичаjи на Лучиндан
На Лучиндан се пуштаjу овнови да скачу на овце, а чобанима се даjе свечана и боља ужина или им се носе пите, коjе у Херцеговини зову пазарице. Када овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примаjу овнове, вjеруjе се да ће прољеће раниjе доћи.
У Србиjи се на Светог Луку концима опасуjу торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, сниjег до кука“ jер долази зима током коjе вукови долазе до села. У jужноj Србиjи се по првом госту коjи уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црноj Гори кажу да jе дуга на небу поjас Светог Луке.
