Историја Јевреја на подручју данашње Црне Горе није довољно истражена. Истраживања су била фрагментарна у склопу других научних обрада.
Историја Јевреја је на овим подручјима траје два миленијума. Њихови први трагови јављају у древној Дукљи чије се рушевине налазе у непосредној близини центра Подгорице, главног града данашње Црне Горе. Овај веома значајан урбани центар римске провинције Превалитане које је у свом зениту бројало и преко 70 хиљада становника у својим некрополама нам открива гробна мјеста за која су археолози установили да су припадала Јеврејима, што није нимало чудно ако се има у виду величина и значај Дукље као војног, трговачког и административног средишта све до његовог уништења у разорном земљотресу.
У средњем вијеку, Јевреја је у границама данашње Црне Горе било у оним крајевима који су били под отоманском влашћу и то посебно на подручју Новопазарског санџаката у данашњим Пљевљима, Плаву, Гусињу, Бијелом Пољу и Беранама, као и на подручју турског приморја посебно у Улцињу. Већина тог јеврејског живља припадало је Сефардима који су из Шпаније и Португала преко Босне или директрно из Цариграда почетком 16 вијека дошли у наше крајеве.
У Улцуњу је почетком 17 вијека је живио дјеловао, а претпоставља се да је ту сахрањен Шабатај Цеви. Човјек који је обиљежио један дио свјетске културне баштине који је својом појавом и својим учењем дао велики допринос, историји не само код нас, већ слободно се може рећи и у у свјетским размјерама. Овај човјек натпросјечне интелигенције и широког образовања прогласивши себе новим “Месијом”, оставио је дубок траг који и дан данас буди интересовање не само научника и теолога, већ и обичних људи, који покушавају да истраже све сегменте његовог дјеловања у Отоманској империји. Наравно, његов утицај се ширио веома брзо и ван граница Отоманске империје и његово име се помињало са респектом и поштовањем у свим синагогама тадашњег развијеног свијета.
Позната чешка медијавелисткиња Ленка Блехова Челебич је недавно објавила пионирски рад „Трагови Јевреја у Боки Которској“ у коме наглашава утицај Јевреја за развој трговине у тим областима наводећи да у многим трговачким пословима парирају у то вријеме доминантним дубровачким трговцима. Посебно у организацији међународне трговине. Након ратова са Наполеоном и окупације Боке и дијела данашњег црногорског приморја од стране Аустрије, а касније Аустро-Угарске том дијелу су се у поново у знатнијем броју појавили представници Јеврејске нације. Били су већином концентрисани у Котору, као административном средишту. Треба напоменути да је у овим крајевима Јевреја било и раније. У Херцег Новом је, на потопљеном јеврејском гробљу, сахрањен познати португалски љекар и пјесник јеврејског поријекла Исаије Коен, познатији по свом пјесничком имену Флавио Еборензе Дидако Пиро који је у овом граду написао књигу о свом прогонству.
О значају, утицају и поштовању које су заслуживали Јевреји у Боки сликовито говори податак да је по наредби которског бискупа један дио гробља издвојен за сахрањивање Јевреја. За парцелу је одређен дио гробља у близини главног улаза у гробље и у непосредној близини главне гробљанске капеле. Гробље је данас у релативно добром стању и редовно се одржава.
Црна Гора се с поносим може похвалити да спада у ријетка подручја у Европи на чијој територији није било ни једног концентрационог или сабирног логора из кога су Јевреји слати у логоре смрти. Нажалост Гестапо је успио да од септембра 1943, када је Нјемачка након капитулације Италије окупирала Црну Гору, до фебруара 1944. идентификује већи број Јевреја који су остали у Црној Гори. Већина их је у више мањих скупина одведена прво у логор на Сајмишту, а одатле у друге логоре гдје су доживјели сличну судбину као и остали.
Након Другог свјетског рата у Црној Гори је остао веома мали број Јевреја. Преживјели су се већином вратили назад у своја ранија пребивалишта. У Црној Гори су остали они које је на то навео брачни статус или радне обавезе. Тачан број Јевреја који данас живе и раде у Црној Гори је тешко одредити јер се ради већином о мјешовитим браковима.
Црна Гора је једна од ријетких земаља и једина у региону у којој постоји завидан медјувјерски и медјурелигијски склад и нема јавног испољавања антисемитизма и општег негативног односа према јеврејском народу и држави Израел. Чак шта висе постоји високо поштовање према јеврејском народу и његовом доприносу сјетској цивилизацији. Појединачни случајеви нијесу одраз општег стања како је то случај у неким земљама региона.
Од проглашења независности Црна Гора је са Израелом успоставила дипломатске односе. Израел у Црној Гори представља на нерезидентној основи амбасадор коме је резидентна држава Србија.
Јеврејска заједница Црне Горе је најмлађа и вјероватно најмања јеврејска заједница на свијету. Одлука о формирању донијета је у јуну 2011. у кући госпође Ђине Лазар у Херцег Новом. Заједница је крајем јула исте године регистрована као удружење грађана и тиме стекла одређени правни легитимитет. Веома брзо након регистрације имали смо част да Црну Гору и нашу Заједницу посјети господин Јона Мецгер врховни ашкенаски рабин Израела. Господина Мецгера су заједно са пратњом и водећим члановима заједнице примили највећи државни званичници: предсједници Државе, Парламента и Владе.
Крајем јануара 2012. Јеврејска заједница Црне Горе је са Владом потписала уговор о међусобним односима, чиме је јеврејска вјера призната као једна од званичних религија у држави са свим правима и обавезама које из тога проистичу. Јеврејима је призната пуна аутономија у регулисању својих вјерских и националних односа у мјери у којој се то не сукобљава са законом.
Од своје регистрације руководство Заједнице на челу са Јашом Алфандаријем као предсједником и Дјордјем Раичевићем као потпредсједником успјела да обезбиједи основна средства за финансирање несметаног рада, нама неопходног пословног простора, његовог одржавања, као и да организује скромне прославе свих празника почевши од дочека нове 5772 године, преко Хануке, Пурима, Песаха и свечане Седер вечер организоване тим поводом.
Заједница и њено руководство имају још много планова за будући рад међу којима се посебно истиче већ започета активност на формирањи јеврејског архивског фонда у оквиру Државног архива за који нам је которска општина обећала адекватан простор.
Заједница је захваљујући ажурности предсједника и потпредсједника створила услове за добру сарадњу са државним институцијама, међународним јеврејским организацијама и унијама, јеврејским заједницама у региону, и свима са којима имамо заједничке интересе и могуће пројекте.
Сигурни смо да ће ова мала али веома агилна заједница и убудуће дјеловати на понос свеопште јеврејске заједнице.
(Јеврејска заједница Црне Горе)
