Међу бројним беранским радницима који су након гашења предузећа и упућивања на биро рада годинама узалуд покушавали да остваре своја заостала потрежавања налазе се и некадашњи радници Полимке. Огорчени што ни након 15 година, уз бројна судска рочишта, нијесу успјели да приволе Владу Црне Горе да им исплате пуни износ обећаних отпремнина истичу да да се осјећају превареним те да је већа половина њих у међувремену преминула не дочекавши да се причињена неправда исправи.
– Послије срећних година социјализма Беране се суочило са погубним приватизацијама успјешних предузећа, када је и наша фабрика уништена. Те 2006. године нам је обећавано да ће се урадити квалитетан социјални програм којић ће заштитии раднике тако да ће од добијеног новца моћи да покрену сопствени бизнис. Речено је да ћемо добити од 500 до 700 еура по години радног стажа и да ће радници који буду радно ангажовани бити укључени у производњу коже. Ми смо тек касније видјели да смо грубо изиграни, јер смо од свега обећаног добили само по 3.920 еура отпремнине. Да ствар буде још трагичнија ми смо грдно вријеме и новац узалудно потрошили покушавајући да путем суда докажемо да смо грубо оштећени. У међувремену су бројне наше колеге умрле не дочекавши да правда буде задовољена. Надали смо се да ће нова влада узети наш случај у разматрање, али, нажалост, то се није десило ни до данашњег дана – казао је представник радника Душан Вељић.
Радници тврде да су у погонима приликом њиховог одласка, између осталог, остале двије машине вриједне два милиона еура, као и да је у тренутку приватизације у магацину било око милион еура робе на залихама. Кажу да су те вриједности нестале на мистериозан начин и да је тако, уз коруптивне радње, у неповрат отишла компанија чији су производи били препознатљиви и на европском тржишту.
– Имали смо плате изнад црногорског просјека. Наши производи стизали су на разне меридијане. Међутим, фабрика је намјерно, уз прећутно одобравање државних органа, доведена до пропасти. Моћници су приграбили њену милионску имовину, док је тужилаштво окретало главу од незаконитих радњи које су пратиле приватизационе поступке. И умјесто да се од продате имовине исплате радничка потраживања, суочили смо се са преваром која никоме не може служити на част – истичу бивши радници.
Полимку је 2006. године купила словеначка компанија Корошки. Она је тада постала власник 64 одсто акција фабрике за шта је платила само хиљаду еура. Та компанија се приликом потписивања купопродајног уговора обавезала да у наредних осам година уложи 6,6 милиона еура и упосли 60, а касније још 30 до 80 радника. Међутим, послије двије године, због непоштовања рокова од стране новог купца, дошло је до раскида уговора, када је сто радника упућено на биро рада. Послије тога расписан је нови тендер, након чијег закључења су 2008. године представници Владе Црне Горе и државних фондова потписали уговор о продаји Полимке са подгоричким предузећем Кипс, које је у једном дијелу бивше фабрике отворило тржни центар.
