Пролем са набавком пелета, који користи скоро хиљаду бјелопољца, постао је непремостива препрека. И то из два разлога. Један је што га нема на тржишту а други енормно висока цијена. Зато, за сада неформална група корисника пелета за загријевање својих домова, која најављује и јаче организовање, огласила се саопштењем, у којем под хитно тражи помоћ, како општине, тако и државе, да ријеше за засда велики проблем.
-Ушли смо у пројекат енергетске ефикасности и преласка на загријевање на пелет, на иницијативу државних органа. Разлог је изеђу осталог био тај, што се на тај начин смањује загађеност града, с обзиром да је Бијело Поље последњих година, уз Пљевља, стално на врху најзагађенијих градова у Црној Гори. Да заштитимо здраву животну средину и удишемо чистији ваздух. Други је разлог економска оправданост, с обзиром да је цијена била доступнија у односу на друге енергенте, посебно кад је ријеч о електричној енергији –каже се на почетку саопштења велике групе оних који користе пелет као извор загријавања својих домова.
Даље кажу да је дио оних који користе пелет на то био принуђен, као што је случај са станарима три фазе ,,Зграде Солидарности'', гдје не постоји оџајк, да би се користила дрва, али ни подрумске постросторије за њихово лагеровање.
-Ушли смо у финансијску трансакцију и путем кредита који је давало Министарство економије прешли на систем гријања на пелет. И све је ишло нормално, до ове сезоне кад је настао пробелем, нама из непознатих разлога. И сад доведени у скоро безизлазну ситуацију.
Цијена је скочила енормно, а пелета скоро нигдје нема. Зато се мора нешто урадити да се овај проблем заустави. Прије свега, тражимо да Црна Гора, по угледу на сусједне нам државе, забрани извоз пелета, у ситуацији кад га нема на тржишту. Једино га ми слободно извозимо, а на другој страни гражани Црне Горе долазе у претешку ситуацију-истиче се у саопштењу.
Предлаже гурпа Бјелопољца да Општина узме у обзир овај проблем и да субвенцију на куповину пелета. Слично, као што је случај у Пљевљима.
-Пљевљаци већ неколико година добијају пелет по субвенционираној цијени, јер им је буџетом општинским опредијељен износ за те намјене. То под хитно тражимо да ураде и у нашем локалном парламенту. Односно да се овај проблем решава на првој наредној сједници локалног парламента. Да се опредијеле средства за ову намјену-истиче се у саопштењу и додаје да је Општина љевља донијела одлуку да се може набавити највише до 21,1 тоне пелета, са попустом од 50 одсто од тржишне.
Предсједник општине Петар Смоловић је казао да разумије проблеме оних који се грију на пелет, с обзиром да и сам то ради и да би требало да се град обрате Влади Црне Горе, да добију средства за ове намјене преко Еко фонда.
-Радили смо већ неку прелиминарну анализу и тренутно је на подручју бјелопољске општине око хиљаду домаћинстава која користе пелет. Иначе имамо ми укупно 14 хиљада кућа или ложишта, казао је Смоловић, додајући да бјелопољци у просјеку потроше пет хиљада тона пелета на годишњем нивоу и да би субнвенција за те намјене, од минимум 50 еура по тони, била веома висока и оптерећујућа, у износу од око 250.000 еура.
-Имамо и проблем што пелетаре немају сировинју јер тендери за концесије шума нијесу завршени. Уз то и највећа наша пелетара ,,Пеленгић трејд'' је у ремонту-истиче Смоловић.
