Топови, који су некада служили за одбрану Котора од освајача, а који се налазе на улазу у Стари град, љетос, тачније све донедавно, туристе и грађане су дочекивали у нерепрезентативном стању, са иструлим дрвеним постољима и без дијела точкова. Омиљено мјесто за сретање Которана који су састанке често договарали уз; "наћ` ћемо се код топова", тек ових дана би требало поново да добије своје обиљежје у свјежем, рестаурираном облику. Из Дирекције за изградњу и уређење Котора још 6. октобра су најавили да ће радови бити завршени "кроз неколико дана", међутим, овај посао досад није у потпуности окончан. Истина, постоља топова су уклоњена и они су постављени на привремене носаче.
– Поправка и рестаурација су у току и биће завршени кроз неколико дана. То подразумијева да ће топови бити постављени на поправљено и рестаурирано постоље – навела је у одговору на питања "Дана" Снежана Јованић, директорица Дирекције за изградњу и уређење.
Иначе, топови су 2008. године били уклоњени са позиције испред "капије града", а враћени рестаурирани 2017. године, доласком на власт Демократа са коалиционим партнерима, при чему су постоља на бетонској подлози обложеној каменом, замијениле лафете од дрвета, а постављени су и точкови.
Има, међутим, оних који сматрају да топовима није мјесто испред врата града, те да, изузимајући период од 1989. до 2008. године, никада раније нису били на том мјесту. Према наводима историчара, изворно су се налазили на бедемима.
У Удружењу бораца НОР-а (УБНОР) и антифашиста Котор сматрају да је топовима "мјесто на зидинама, а не на вратима града".
– Могу ту да стоје као декор, али да се поправе и ставе у функцију. У суштини смо за то да се дислоцирају и поставе на бедеме, јер им је мјесто тамо одакле се град бранио, а бранио се са зидина. Топова на обали није било, категоричан је предсједник которског УБНОР-а Јово Бећир.
Из општинске Организације бораца НОР-а 1941–1945. апелују да се топови среде и "упристоје".
– Ако већ стоје као оличење града и нешто што га обиљежава, треба да се упристоје, а не да изгледају као ругло. Потребно је да се чим се нешто уочи пошаљу мајстори да се то поправи. Зашто чекати да прође вријеме, да неко то фотографише и та слика да иде ван Котора, када то можемо одмах да завршимо. Ако хоћемо да нам град буде оличење изгледа туристичке дестинације на листи свјетске баштине Унеско, онда морамо хитно реаговати, не чекати да прође вријеме, оцјенио је за "Дан" потпредсједник ОБНОР-а проф. Љубенко Боровић.