Уколико се испуне планови, Општина Никшић ће са партнерима ове године на ријеци Грачаници започети три пројекта којима ће покушати да спаси већ деценијама девастирани водоток. Грачаница је једна од никшићких ријека која је цијелим својим током уништена експлоатацијом пијеска и нелегалним одлагањем отпада. Секретар Секретаријата за уређење простора и заштиту животне средине Ђорђије Манојловић за "Дан" каже да је за један дио Грачанице Општина урадила пројекат бизнис зоне, док у Електропривреди Црне Горе (ЕПЦГ) раде пројекат уређења корита ријеке од језера Ливеровићи до канала. Трећи и најважнији пројекат тиче се регулације, израду је финансирао УНДП, а предрачунска вриједност радова износи око 2,5 милиона еура.

– Суштина пројекта је регулација корита ријеке Грачанице у зони шест мостова, 50 метара узводно и низводно. То обухвата санацију стопа мостова, реконструкцију и уређење корита. То је приоритет јер је девастирани простор урушио и сигурност тих мостова. Прво ћемо средити инфраструктуру, па уређивати корито, каже Манојловић и појашњава да је носилац пројекта Министарство пољопривреде, од којег зависи и почетак радова јер треба да одреде да ли ће Општина Никшић бити реализатор активности.

– Од њих у скорије вријеме очекујемо одговор. За реализацију бизнис зоне чекамо референтне тачке и пројекат ЕПЦГ за комплетно уређење корита ријеке. Очекујемо да ће реализација сва три пројекта започети у овој години – саопштио је Манојловић.

Корито ријеке Бистрице затрпано смећем

-Ж.Ш.

Директор Еколошког покрета "Озон" Александар Перовић сматра да је пројекат регулације Грачанице од великог значаја. Ријека протиче непосредно поред знатног броја индустријских објеката и суштински је већ у индустријској зони, па Перовић напомиње да је најважније да се просторно планирање реализује тако да се водоток заштити од загађивача, што је и законска обавеза. Обавеза је урадити и водне катастре како би се процијенила стопа угрожености и донијеле мјере заштите рјечног корита и околних екосистема.

– Грачаница је лошим управљањем, нелегалном, непланском, па и бруталном експлоатацијом шљунка и пијеска изгубила обрисе ријеке, а неконтролисано одлагање отпад,а које је изражено на том водотоку од локалног значаја, условило је да изгледа као дивља депонија. Санација учињене штете је прилично комплексан процес који подразумијева плански приступ и надамо се да ће доћи до тога – нагласио је Перовић.