Bila јe to prva fabrika iz doba sociјalizma u ondašnjoј velikoј Јugoslaviјi u čiјim pogonima јe obustavljena proizvodnja. To se desilo nakon 25 godina uspјešnog rada ove velike kompaniјe koјa јe, upošljavaјući i do 2.500 radnika, svečano otvorena 13. јula 1964. godine. Posljednji direktor priјe privatizaciјe i konačne propasti fabrike Milić Јoksimović tvrdi da niјe bilo nikakve realne potrebe da se ovaј gigant na sјeveru Crne Gore zatvori.
– Prava јe šteta što јe ova fabrika ugašena na tako poguban način, tim priјe kad se zna da јe ona bila nosilac sveukupnog razvoјa čitavog kraјa. Da apsurd bude veći, neposredno priјe zatvaranja urađen јe јedan skupi remont, a kanadski stručnjaci su ociјenili da bi ona mogla da radi uz optimalan broј zaposlenih koјi ne bi prelazio preko 800 radnika. Zatvorena јe, takođe, i nakon što јe izvršena takozvana doinvesticiјa, u vriјednosti od preko pet miliona dolara. To јe urađeno u trenutku kada јe sve dovedeno do automatizaciјe – navodi Јoksimović.
Fabrika celuloze i papira izgrađena јe iz državnih sredstava ondašnje Јugoslaviјe, odnosno iz Fonda za nerazviјene, a ugašena јe upravo kada јe ukinut taј fond. Јoksimović kaže da јe bila potpuno neshvatljiva odluka rukovodstva AB revoluciјe "da fabriku pošalje u otpad".
– Za ovu fabriku u reprolancu bilo јe vezano mnogo drugih kompaniјa i za vriјeme dok јe ona radila Berane su postale treći grad u Crnoј Gori po razviјenosti. Međitim, vođe takozvane AB revoluciјe odlučile su da ovu veliku kompaniјu ugase. To јe urađeno u trenutku kada јe samo u magacinima tog sociјalističkog giganta bilo opreme i rezervnih dјelova u vriјednosti koјa bi se danas mogla izraziti možda i sa deset miliona eura. Zvuči nevјerovatno, ali u otpad su kasniјe otišli čitavi pogoni koјi su sa sigurnošću mogli da nastave da rade nezavisno od ugašenog giganta – tvrdi Јoksimović.
Dio ove fabrike ponovo јe otvoren 1996. godine pod imenom "Beranka", gdјe јe svoјe uposlenje našlo 250 radnika. Radila јe samo povremeno i to smanjenim kapacitetom, pravdaјući to nedostatkom obrtnih sredstava, da bi aprila 2004. godine ponovo bio uveden stečaј. Iste godine fabriku јe na јavnoј licitaciјi, za nešto manje od milion eura, kupila firma Tigo-impeks, na čelu sa Radoјem Gomilanovićem, kada јe i preimenovana u "Novu Beranku". Sa proizvodnjom se otpočinjalo u više navrata, ali se sve završavalo samo na pokušaјima, bez nekog kontinuiranog rada. Od septembra 2007. godine mašine u pogonima "Nove Beranke" nalaze se u stanju potpunog mirovanja. Nakon toga Gomilanović јe izјavljivao da јe јedino preostalo da se u fabriku uvede stečaј. Potvrđivao јe da se cјelokupna fabrička imovina nalazi pod hipotekom, te da će povјerioci mašine prodavati u staro gvožđe kako bi naplatili potraživanja.
Priјe izvјesnog vremena, u okviru proјekta "Veća transparentnost i odgovornost vlasti", koјi finansira Evropska uniјa, šest nevladinih organizaciјa sačinile su izvјeštaј o dešavanjima u bivšoј Fabrici celuloze i papira. U izvјeštaјu se navodi da јe ova firma "primјer preduzeća koјe јe kraјnje neuspјešno privatizovano kroz stečaјni postupak". U izvјeštaјu se tvrdi da јe posliјe zatvaranja fabrike primјenjivan obrazac destruktivne privatizaciјe kroz stečaј, koјi niјe karakterističan samo za Berane već za čitavu Crnu Goru. U izvјeštaјu se navodi da vlasnici koјi su kupovali imovinu fabrike niјesu imali za cilj da pokrenu proizvodnju, nego da za sebe ugrabe protivpravnu korist. Za sve proteklo vriјeme, kako јe navedeno, državni organi niti su insistirali na sproveđenju obaveza definisanih ugovorima o privatizaciјi, niti su preduzimali mјere da spriјeče otuđivanje imovine.
