Изостанак системске бриге о каменим потпорним зидовима, намјерно рушење парапета (обални камени зидови) и дробљење стијена дуж приобаља зарад прављења бетонских плажа, чине да током сваког југа море све чешће "упливава" на 7 км дуго шеталиште "Пет Даница", поткопавајући га скупа с објектима, расвјетом и оградом и чинећи га нестабилним, баш као и колектор који се налази у његовом трупу.
Подсјетићемо да су зидови и стијене постављени управо зарад заштите приобаља од разорног утицаја морских валова за вријеме градње желељезничке пруге Зеленика - Габела, прије готово вијек и по. Најкритичније стање је на потпорном зиду у Савини, на којем су видљиве расцјепине и пукотине. Становници, који имају куће преко пута обалног зида, у више наврата су изражавали бојазан да би без чврстог ослонца шеталиште, инфраструктура и њихови домови могли да склизну у море.
Оливера Доклестић, инжењер грађевинарства, указала је на генезу и разлоге настанка обалних зидова, упозоривши колико је погубно уклањати их.
Подсјетила је да је жељезничка пруга, чијим је укидањем и настало шеталиште, пуштена у саобраћај 1901 године, те да је траса дуж новске обале великим дијелом урађена у насипу. Истиче да је насип читава новска лука, практично од Шквера до тврђаве Форте маре, те да су на потезу од мула до старе метеоролошке станице најјачи удари валова из правца југа.
-Догађало се, неколико пута, да валови сломе потпорни зид и направе штету прузи. У том дијелу је, такође, насип на који је стављена испуна за постављање прагова и шина за пругу. Изграђен је камени, потпорни зид, који има и улогу валобрана. Између каменог зида и мора је стављен камени набачај од крупних стијена, који је имао задатак амортизације удара валова. По мареографу - некадашњој војној станици за мјерење параметара мора, највећи измјерени валови на контактној линији: отворено море - улаз у залив су 4 метра. Наравно, до обале Новога се још смање па вјероватно никада нису преко 3 метра. Но, и та три метра знају да буду велике разорне силе на стијене, посебно на потпорне бетонске и камене конструкције, упозорила је Доклестић.

Да би се обални зид на Савини, али и друге подзиде заштитиле од урушавања, неопходно је са морске стране поставити велике стијене које ублажавају дјеловање валова, али и периодично их обнављати.
На дијелу испод зида на Савини, захваљујући приватној иницијативи, прије неколико година су поново постављене стијене које су заштитиле дио зида, али то је далеко од довољног.
- Велики камени блокови постављани су да би се енергија морских таласа разбила и њихова снага умањила и распршила прије него што стигну до зида. Да нема тих великих сека које штите Градску луку, ни наше градско муло не би опстало тако дуго, објаснило нам је неколико грађевинских инжењера. Сматрају да би се зидови и обала могли штитити од разорног утицаја мора и градњом бетонских платоа у мору који би имали исту улогу као и стијене.