Чувени извор Карача, по којем је названо и читаво насеље у Херцег Новом, пресушио је.
Да може усахнути врело у центру града, не памте ни најстарији Новљани, који сада већ са зебњом говоре да то предстваља лош знак и да је вода, захваљујући претјераној градњи, нашла неки други пут, те да ће се покренути клизиште. Други опет, кривца препознају у истражним радовима на клизишту које окружује тврђаву Канли кула, будући да се извор налази у њеном подножју. Било како било, вода је након неколико дана потекла у једва видљивом млазу, но неспокој није нестао. Портпраол Управе јавних радова Горан Шкатарић објаснио је да истражни радови, односно ископи никако не могу утицати на извор.
- Бушотине не могу да изазову било какав поремећај и на било какав начин да утичу на извор због састава земљишта. Када је извођач радова бушио и вадио земљу дошло се до закључка да је састав земљишта такав да не пропушта воду, тј. да док они буше, вода са извора не може да дође до бушотине. Земљиште је такво да не дозвољава извору да иде ка бушотини. Такође, представник извођача сматра да је позиција бушотине таква да не може утицати на извор, категоричан је Шкатарић.
Конзерватор и рестауратор Горан Скробановић сматра да се ипак од ископа растресао слој калцита-креча који је некада давно сипан стално у сам извор, да би вода била за пиће.
- Због тога је дошло до зачепљења и ослабљеног дотока воде. Међутим, када смо „зачепили" доњи ниво извора, вода је почела да пробија на горњи извор -каже Скробановић и додаје да када је базен у близини изворишта пун, вода тече са обје чесме,а када опадне ниво воде, активна је само нижа. Међутим, ово је био први пут да воде није било на обје чесме.
- Иако је Стари град сазидан у камену, његове жиле куцавице су у ствари водени токови. Трг Николе Ђурковића, је некада била широка вододерина, све док се није изградио и изнивелисао простор, почеле градити куће Западног подграђа и посађена стабла мурве, те формирао трг - објаснила је Оливера Доклестић, инжењер хидроградње, која проучавала воде града. Она истиче да је само у дијелу града које носи назив Савина, било више од 20 извора, због чега је тло било склоно клизању, па су мјештани веома мало градили у овом дијелу града све до земљотреса 1979. године. Савинске воде су због снажних тектонских помијерања након земљотреса, и осмадесетих година 20.вијека, промијениле водотокове и појавиле се на другим мјестима.
Агенција за развој и заштиту Орјена, је у мају 2016. године завршила прву фазу пројекта „Четири херцегновска извора", у оквиру које су на древним херцегновским изворима Карача, Форте маре, Тинтурија и Топла постављене туристичко-информативне табле на нашем и енглеском језику. Такође, монтиране су дрвене клупе на Карачи и Форте маре и обновљен стари натпис „Извор Топла" и камена оплата пижула. Планирано је да се пројекат настави у септембру 2017. године, али су га прекинули пријевремени избори, а садашња власт није имала интересовања да га настави.
- Идеја цијелог пројекта била је отргнути од заборава градске изворе који више немају некадашњу, утилитарну улогу, али посједују значај историјских мјеста која као таква треба да буду препозната и туристички валоризована. На овај начин доприносимо очувању свјести о вриједности ових микро-локалитета и чинимо корак напријед у дивезификацији туристичког производа, који мора бити далеко више од медитеранског сунца и топлог мора - казао је Жељко Старчевић, у вријеме реализације прве фазе пројекта, в.д, директора Агенције за развој и заштиту Орјена.
К.Матовић
