Да се политичке (не)прилике у Србији и регији нимало не стишавају најбоље илуструје посљедња афера која потреса србијанску политичку сцену. Наиме, низ је највиших званичника те земље информисао јавност како сигурносно-полицијске службе посједују релевантне информације о томе да је живот предсједника државе Александра Вучића био или још увијек јесте угрожен и то на начин да је био потенцијална мета атентатора, пише Al Јazeera Balkans.
Опозициони прваци и велики дио медија који нијесу под директном контролом србијанског режима, како медијске прилике у Србији описују независни интелектуалци, отворено су изразили сумњу у вјеродостојност чињеница наводећи како ово није први пут да се у јавности говори о потенцијалној угрожености Вучићевог живота. По њиховом мишљењу, ријеч је о још једном „медијском балону“ који је произашао из „таблоидске кухиње“, а циљ му је скретање позорности са економско-политичке кризе која потреса земљу и напумпавању Вучићевог рејтинга.
Вјероватно не постоји особа у регији западног Балкана која се интересује за политичка збивања, а да јој није барем површно познат лик Ненада Чанка. Један од водећих опозиционих политичара у Србији и предсједник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) тумачећи политичко стање каже како не види политички мотив за пријетњу таквог распона. „Оно што је мој политички осјећај, то је да је то дубоко нереално“, каже Чанак доводећи у питање цијели наратив конструисан око питања могућег атентата на Вучића.
Природно, Чанак је био веома отворен и децидан у коментарисању политичког нереда у регији иза којег, на овај или онај начин, стоји „режим у Београду“. За прилике у Црној Гори каже да се уклапају у руску геостратешку политику у регији, а Додиково „дрско сецесионистичко“ понашање тумачи као вид прикривања и посљедњи политички чин „каријере у нестанку“
Колико је, по Вашем мишљењу, вјеродостојна информација да је србијански предсједник Александар Вучић потенцијална мета атентата. Добар дио јавности у Србији проблематизује те наводе отворено сумњајући да иза свега стоје таблоиди и Вучићева жеља да се добије на популарности? Вучићеви критичари кажу да ово није први пут да се у јавност ‘излази’ са сличним тврдњама.
"Не могу да говорим о стварима које не знам, дакле шта су полицијска сазнања или нису; у то ја нисам упућен, али оно што је мој политички осјећај то је да је то дубоко нереално. А нереално је због тога што да би се обавио атентат на некога мора постојати неки дубок разлог за то, а тај разлог за атентат на Александра Вучића не видим. Не видим коме би ишло у прилог да се такво нешто деси, тим прије што ме дубоко, већ у старту, поколебало у истинитост таквог једног навода његов извор.
Не вјерујем да иза тога стоји било шта, тим пре што се ту спомиње и актуелни председник Црне Горе Мило Ђукановић, а Мило Ђукановић, немојте заборавити, је послије избора прије двије године предао као предсједник ДПС-а власт без иједне речи поштујући изборну вољу грађана.
То значи да је предао и управљање службама које би морале бити упознате ако се шта такво догађа на територији Црне Горе. Самим тим била је то потпуна конструкција у коју дубоко не вјерујем."
Недавно је у Србији одржан референдум којим се мијењао дио Устава који се односи на правосуђе. Многима није било до краја јасно о каквим је уставним промјенама ријеч, а добар дио јавности посумњао је да се иза свега крије намјера власти да тестирају ‘оданост и дисциплину’ бирача.
"Није то тако једноставно зато што се са једне стране за сваку промјену Устава мора спровести процедура за доношење Устава, а у ту процедуру спада и референдум. Пошто се овдје мијења тај дио око судства ту постоји један неспоразум да ли је то у реду или није у реду и веома је тешко сада ту бити једнозначан, па рећи сада – да, то је требало, или не, то није требало урадити. Сам референдум је показао неколико ствари. Прво да постоји озбиљна пукотина у том начину функционисања, мобилизације гласача, већине у Србији, да постоји један тип, ‘ајде да кажем, побуне унутар бирача СНС-а због тога што је интересовање за референдум било веома мало, суштински.
Што значи да би се добили овакви резултати гдје је један изузетно значајан број људи који су изашли на референдум гласао “не”, што је било “не” предлогу владајуће већине, а не промјенама Устава. Да се разумијемо: гарантујем да 95 одсто људи није уопште знало о чему се ради у свему томе него су искључиво рачунали ако од нас тражи режим да гласамо “да”, онда је то однос према режиму и због тога ја то не везујем за саме уставне промјене."
Да ли је мала излазност на референдум била изненађујућа и да ли је референдумско изјашњавање показало да Вучић и СНС губе на популарности?
"Дакле, то што су гласали “не”, а извођени су људи по методологији капиларних гласова, како то већ СНС ради, онда је јасно да је један број људи на које се рачуна да су гласачи СНС-а из сада већ побуне против таквог типа манипулације – то јесте хајде сада у аутобусе па ћете ићи на скуп, па ћете онда ићи овамо, па ћете представљати живу кулису – једноставно показао тиме своје незадовољство. Мислим да је управо та чињеница довела до нелагоде, ‘ајде да будем њежан, у редовима СНС-а, јер је јасно да попушта дисциплина која је до тада била неупитна приликом гласања.
С друге стране, то што је у Београду и у великим градовима, уопште у градским срединама, дошло до тога да се гласа “не”, говори о томе да ту може доћи до озбиљних промјена у будућности нарочито на локалним изборима, који су за само двије године. То јасно говори да се свашта може догађати и да опозиција, каква год била, има сад неке шансе да у градовима постигне неке резултате који су до сада били немогући.
Све у свему, тај референдум је то све показао и мислим да се овога тренутка убрзано, на свим фронтовима, ради како да парламентарни избори прођу у корист владајуће већине. Ту је наравно опозиција, када кажем опозиција мислим на самозвану патриотску опозицију јер је грађанска опозиција у дефанзиви, опозицију која се слаже са режимом када је у питању однос према сјевероисточној Босни и Херцеговини, према Косову, према улози Ратка Младића у новијој српској историји. Референдум је показао пукотине на монолиту режимске владавине."
Колико је званични Београд умијешан у збивања у Црној Гори, годинама, од покушаја државног удара, па преко ‘побуне’ Српске православне цркве до данашњих ‘турбуленција’ у Влади Здравка Кривокапића. Колико се, због својих интереса користила инфраструктуром СПЦ-а и још више њеном симболичком моћи?
"Не знам да Вам кажем ко ту игра пресудну улогу, али је потпуно јасно да у позадини свега тога стоји Москва, актуелна Москва. Дакле, режим Владимира Путина, јер је потпуно јасно да када погледате стратешку слику обале Медитерана видјећете да само у Црна Гора може бити поморска база за руску војну флоту. То је суштина приче, јер Русија нема базе на Медитерану и сваки пут када хоће или треба да дјелује мора да пролази кроз Дарданеле и Босфор и то чини Црну Гору од изузетног значаја за Русију те онда преко разних канала, укључујући и оно што бисмо назвали дјелови дубоке државе у Србији, укључујући и СПЦ, она се труди да успостави некакву проруску владу у Црној Гори. Дакле, антизападну и антинатовску.
Ово што се сада дешава, зар то не показује поново да се газе елементарни демократски принципи. Рецимо, да због дугогодишње владавине ДПС-а са његовим коалиционим партнерима није било могуће да опозиција добије већину, ето због, не знам, намјештања избора. Добро, опозиција је добила већину, али сада се опозиција посвађала између себе. Ти који чине власт су се посвађали између себе и понавља се сценарио уличних демонстрација, практично иста прича каква је била са литијама. Те литије нијесу имале никакве везе са вјерским обредима, него је то била злоупотреба вјере у политичке сврхе, то и слијепац види. Сада се све то понавља јер неће се бирати средства да се постигнуто у русификацији Црне Горе, гдје је дубока држава из Србије само давалац добрих услуга за Русију. Влада атмосфера уличне „демократије“ која практично значи – или ће бити како ми хоћемо или нека све изгори."
Политичка криза у Босни и Херцеговини се страшно интензивирала, а највише Додиковим отвореним позивима на сецесију бх. ентитета Република Српска. С друге стране, много је сигнификантно да су Додик и његова политичка номенклатура пристали направити уступке након позива који им је упутио Александар Вучић. Не говори ли то у прилог чињеници да се иза свих тих процеса, као главни мотор, налази Србија?
"Другачије бих то назвао: Додикови покушаји да се пријети сецесијом, и тако даље, уствари су покушаји да се направи што већа дистанца од официјелног Сарајева да би се кроз атмосферу предратне хомогенизације одржавао на власти и отклањао пажњу јавности од корупције, од чињенице да је сјевероисточна Босна и Херцеговина пред банкротом.
То су ствари које су суштина када направите пријетњу ратом и онда нико не пита за ове друге ствари. Мислим да је то питање, а да Александру Вучићу не иде нимало у прилог било какво учествовање у некаквом конфликту у Босни и Херцеговини у који би даље био увучен Додиковим неодговорним потезима.
Додикова политичка каријера је на залазу и њему је главно питање како да се из свега извуче и да може на миру да потроши оно што је покрао, али мислим да и то неће успјети."
Једна сте од ријетких особа која у српском јавном простору недвосмислено јасно Радована Караџића и Ратка Младића именује ратним злочинцима и најистакнутијим фигурама злочиначког режима ‘90-тих. Како објашњавате чињеницу да се широм Републике Српске и Србије осликавају мурали с њиховим ликовима?
Јесте ли примијетили да нико не црта мурале Радована Караџића? То је врло важно примијетити, а рећи ћу Вам и због чега. Зато што не представља ратни злочинац Ратко Младић само питање не знам те сјевероисточне Босне и Херцеговине и некаквог остварења српске државе западно од Дрине, како то они већ називају, него је у питању нешто друго. То је комбинација лажног патриотизма, милитаризма, јер се он увијек слика у униформи, не слика се као уср… старац кога налазе у срушеној шупи као што је завршила његова каријера, а што јесте прави Ратко Младић него га показују у униформи команданта не знам каквих српских снага. Дакле, у питању је митоманија која се прави и то милитаристичка митоманија гдје, немојте заборавити, за основу фашизма увијек имате лаж, милитаризацију и клерикализацију и то је управо оно што вам појашњава цијелу причу.
То није случајно, то се финансира из извора ратних профитера који су у међувремену опрали свој новац и направили од тога некакве легитимне бизнисе. Пошто смо тржишно друштво сада више нико не смије ни да пита за поријекло новца и имате покушај да се оно што је покрадено ратовима ‘90-тих легитимизује и легализује за сва времена, да они који су успјели да опљачкају читав регион сада треба да постану нова елита да би такав режим и такав систем односа владао заувијек и да никада нико никада не би постављао питања.
Ратко Младић је као особа ратни злочинац, што су судови доказали, и зато ће и скапати у затвору, али Ратко Младић на зидовима градова у Србији и сјевероисточној Босни и Херцеговини представља уствари обиљежје жељеног система односа, а то је ко се усуди да запита било шта има да заврши у необиљеженој масовној гробници. То је суштина."
