Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић огласио се поводом прославе три деценије постојања Републике Српске, оцијенивши да су Срби избјегли уништење које им је било намијењено.

Како је казао, Српска је једна од најважнијих нових чињеница, настала као одбрамбени грч и рефлекс цијелог народа са далекосежним значајем.

- Да није настала Република Српска, граница Србије на Дрини била би непријатељска, бар онолико колико су оне друге две најнепријатељскије. А онда би наши „западни пријатељи“ лакше издиктирали решења која би Србија имала да испуни - навео је Караџић.

Према његовим ријечима, да није формирана Република Српска, у Србију би се слило нових два милиона осиромашених Срба из БиХ и оних који су „добјежали“ у БиХ.

- Имали смо увид у планове међународних организација, које су пројектовале огроман број избјегличких насеља у ужој Србији - навео је Караџић у ауторском тексту поводом 30 година Републике Српске за Вечерње новости.

Говорећи о одбрани народа, Караџић је истакао да су „господари свијета“ обезвриједили све, па постаје непристојно жељети да опстанеш у таквом свијету, али да они који воде народ морају испунити обавезу одбране и опстанка“.

Он је додао да без свијести у српском народу да је „одбрана са животом скопчана“, како каже Његош у „Горском вијенцу“, не би било ни Републике Српске.

- Плиткоумне су инсинуације да је појединац или група наговорила милион и по Срба у БиХ да ратују без потребе, јер Србе на то нико не би могао да наведе, пошто сваки мисли „Душан је ил` Милош“- навео је Караџић.

Он је навео да, ипак, вјерност народу и његовим праведним тежњама, нема цијену и даје добре резултате, од којих је један Република Српска.

Караџић је указао и на чињеницу да исти они који би сачували сваку биљку, не маре за очување цијелих народа, који су уништавани и сведени на ништа примјеном насиља и инжењеринга, те оцијенио да данас то са централизованим и глобализованим свијетом може бити и малигније, јер се ти зли послови поверавају „локалним извођачима“.

Навео је да су у последња два вијека народи покоравани и маргинализовани углавном након „означавања“ цијелих народа на расистички начин, „одобравајући“ тако убијање било ког припадника.

- Шта ће бити са нама Србима? Нама је тај процес почео крајем 20. вијека и још није окончан. Иако смо протјерани и уништени на многим нашим природним стаништима, нисмо уништени. А можда ћемо дочекати „заједничко решење“ и дијелити судбину и пријатеља и непријатеља, јер смо избјегли решење намијењено само нама - уништење- закључио је Караџић