Mjesečna proizvodnja električne energije u Sloveniji u oktobru je bila najniža u posljednjih 19 godina, a pala je više od pola godine u odnosu na isti prošlogodišnji period, objavio je statistički ured.
Proizvodnja je pala zbog opsežnog remonta Nuklearne elektrane Krško (Nek) i isključenja Termoelektrane Šoštanj iz elektroenergetskog sistema.
Potrošnja je bila i desetinu manja u međugodišnjem poređenju, prenosi SEEbiz.
Neto proizvodnja električne energije tako je u oktobru prema statistici dostgla 530 gigavat sati (GWh) i manja je 48 odsto u odnosu na septembar, odnosno 54 odsto u odnosu na prošlogodišnji oktobar.
Proizvodnja u hidroelektranama porasla je devet odsto na mjesečnom nivou uz normalizovane vodostaje rijeka nakon dugog sušnog perioda, a na godišnjem nivou 27 odsto.
U okrobtu je u Neku obavljen opsežni remont koji omogućuje produženje rada za još 20 godina, pa nuklearka nije radila.
U termoelektranama je proizvodnja bila 15 odsto manja nego u septembru i 53 odsto manja nego godinu prije.
Istovremeno s remontom nuklearne elektrane, sredinom oktobra iz elektroenergetskog sistema isključen je i šesti blok Termoelektrane Šoštanj kako bi se uštedio ugalj za hladnije zimske mjesece i u svjetlu nešto smanjenih tržišne cijene električne energije, a obustava je produžena najmanje do kraja novembra.
Manja proizvodnja električne energije u termoelektranama praćena je padom potrošnje goriva. Ukupna potrošnja goriva tako je bila 54 odsto manja nego prije godinu.
Zbog ispada Neka i Teša 6 tokom dijela mjeseca uveliko je promijenjena i struktura proizvodnje energije. Ako su obično udjeli hidroelektrana, nuklearnih elektrana i termoelektrana trećinski, ovoga puta gotovo dvije trećine proizvodnje, 63 odsto, otišlo je u hidroelektrane, nešto manje od trećine, 32 odsto, u termoelektrane, a ostatak solarnim i vjetroelektranama.
Snažno smanjena proizvodnja značajno je povećala i uvoznu zavisnost Slovenije. U elektroenergetskom sistemu uvezeno je rekordnih 1,21 hiljada gigavat sati (GWh) električne energije, a izvezeno 655 GWh. U odnosu na oktobar prošle godine uvoz je veći 42 odsto, a izvoz manji 16 odsto.
Potrošnja električne energije u domaćinstvima i privredi s 873 GWh bila je devet odsto manja nego u oktobru prošle godine, ali istovremeno nešto manje od jedan odsto veća nego u septembru.
U oktobru su domaćinstva potrošila 263 GWh električne energije, a preduzeća 610 GWh. S potrošnjom od 329 GWh dominira prerađivačka djelatnost. Zbog izrazito stabilnog i toplog jesenskog vremena, potrošnja električne energije u desetom mjesecu u odnosu na prethodni oktobar smanjena je u domaćinstvima 12 odsto, a u poslovnim subjektima sedam odsto.
Snabdjevanje energentima porasla je na mjesečnom nivou u svim kategorijama osim mrkog uglja i lignita, kerozina za mlazno gorivo i koksa. Zalihe u ove tri promatrane kategorije smanjene su 39,27 i 14 odsto.
S druge strane, zalihe crnog uglja i antracita povećane su 47 odsto, ostalih naftnih derivata 26 odsto, ekstra lakog loživog ulja 25 odsto, prirodnog gasa 15 odsto, ukapljenog naftnog gasa 12 odsto, a dizelskog goriva devet odsto, a motorni benzin sedam odsto.
U međugodišnjem poređenju zalihe mrkog uglja i lignita pale su 63 odsto, prirodnog gasa 30 odsto, ostalih naftnih derivata 29 odsto, crnog uglja i antracita 27 odsto, ekstra lakog loživog ulja 23 odsto i koksa šest odsto.