Дан српског jединства, слободе и националне заставе обиљежава се широм Србиjе и Републике Српске, а грађани су позвани да на своjим домовима истакну заставе, преносе Новости.
Широм Србиjе, Републике Српске, српским срединама на Косову и Метохиjи, улице су окићене заставама. У Београду ће освјетљење на истакнутим грађевинама бити у боjама заставе, Мост на Ади, Бранков мост, палата Албаниjа.
Предсједник Србиjе Александар Вучић подсетио jе на почетку говора на славну историjу српске воjске.
- Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио jе jуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу своjоj воjсци. Ниjедна, понављам ниjедна, од тих застава ниjе заробљена, што jе преседан у историjи модерног ратовања. Jунаци коjима jе повјерен задатак да се стараjу о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године jуришаjући испод тих барjака побједоносно кренули у пробоj Солунског фронта. Слава нашим великим српским jунацима! Нашим прецима, jунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробоjка била jе и већа и важниjа од живота, jер их jе опомињала да слобода Србиjе нема ни цијену, ни алтернативу. Зато су барjактари гинули, али су им заставе преживјеле! Зато, због њих, због свих других коjи су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обиљежавамо Дан српског jединства, слободе и националне заставе, можда и наjважниjи наш празник, коjи нам jасно говори ко смо, одакле долазимо, и гдје идемо - казао је Вучић.
Вучић jе обjаснио зашто jе Србиjа изабрала 15. септембар за Дан српског jединства.
- То jе празник нашег идентитета, оног у коjем се сjедињуjу jезик, култура, традициjа, вјера, али и вриједности на коjима почива читаво друштво, вриједности коjе jедну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта jоj jе и зашто чинити. Датум коjи смо изабрали, 15. септембар, jе датум пробоjа Солунског фронта, онаj дан у коjем, заjедно, леже и наш бол и наша слава, коjи чине први дио оне Ренанове дефинициjе нациjе, по коjоj jе она заснована на заjедничкоj патњи, слави у прошлости, и заjедничком плану за будућност. Тог 15. септембра jедини план jе била слобода, ка коjоj су српске трупе jурнуле уз чувену наредбу Живоjина Мишића: „У смрт, само не стаjте! Напред, у отаџбину!” Таj дан jе био први у низу истих таквих плебисцита, на коjима смо, без обзира на крваву цијену, бирали, наново и наново, Србиjу и њену слободу. И данас jе, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коjу су пролили, сваку кост коjу су посиjали, на jош jедном плебисциту усвоjимо своj нови план за будућност. Ону у коjоj ћемо стаjати под истом заставом, знаjући да jе она застава слободе, и застава мира, а поготово застава будућности. Застава нашег jединства у намјери да сачувамо идентитет и право да будемо то што jесмо, jедан те исти народ, коjи не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издеjствуjе исто оно право коjе признаjе другима. Право на име, на историjу, културу, jезик, вјеру, традициjу и, самим тим, постоjање - истакао jе Вучић.
Вучић је истакао да је то jе право на достоjанство.
- Право на сјећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натјера, а многи и даље покушаваjу, безуспјешно, право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо. И себи, и другима. Нисмо ми били увијек свијетли током историjе, наjчешће сами према себи, често и према другима, али, бар на овим просторима, не постоjи нациjа коjа jе прошла кроз толику таму, и ону гробну, нациjа коjа jе поднијела толику жртву, да би угледала свјетло, и постала нациjа, постала слободна. Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не би вјечно живјели у прошлости, смије да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране. И одмах да буде jасно, ову заставу, све оне коjи под њом, и због ње, леже, заставу нашег страдања, заставу наших костиjу, наших jама, логора, дјеце коjу су нам узели, сасвим сигурно нећемо никада заборавити. Она нас одређуjе, на њоj су имена свих оних чиjа имена не знамо, она jе, и буквално, створена нашом крвљу и нашим костима, и без ње, не би било и нас. У њоj, и то jе jош jедна важна лекциjа коjу морамо да научимо, jесу и све наше бесмислене подјеле, сви пропали снови коjе смо сањали, свака грешка коjу смо направили, али оно што у томе jесте битно jе то да jе, и таква, та застава наша, и да представља оно jединство коjе се заснива на чињеници да нисмо савршени, да jесмо различити, али и да знамо да jе љепота заjедништва, заставе, управо и у томе. Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликуjу, зато што су слободни – рекао jе Вучић.
Српски члан предсједништва БиХ Милорад Додик jе почео jе говор цитираjући пјесника Алексу Шантића.
„Свуда тамо где jе српска душа коjа, тамо jе мени отаџбина моjа!”
Он jе подсјетио да Србин не може да живи без слободе и без jединства.
Додик каже да jе поносан на чињеницу да jе РС донијела заjедно са Србиjом Закон о заштити ћирилице.
- Морам вам одати jедну таjну, нека остане међу нама, ми не волимо кад нас зовете Босанцима, ми смо Срби. Jа сам Србин и ништа ме не идентификуjе са том ријечjу Босанац. Зато вас молим само да кажете да смо Срби. Ми нисмо босански Срби, него само Срби - рекао jе Додик.
Он jе поручио да више неће бити „Олуjа”.
- Ми имамо своjу републику, али наша отаџбина jе Србиjа - рекао jе Додик.
Он jе рекао да jе Република Српска по свему држава и да вјеруjе да ће се ријешити проблем непостоjања столице РС у УН.
- РС испуњава све критериjуме из Монтевидеа - рекао jе Додик.
Додик jе подсјетио да не позива на пушке.
- Ми не желимо никоме никакво зло, рекао jе Додик и поручио да нам нико не може бранити да будемо Срби и да обиљежавамо своjе празнике - навео је Додик.
Патриjарх српски Порфириjе изjавио jе да jе сваки човјек створен са своjим посебним личним печатом, али jе истовремено у заjедници са свим људима и различит од њих.
- Кажем различит, а не супротстављен, не противрјечан другоме - рекао jе патриjарх.
Он jе подсјетио да породица ниjе циљ сама по себи, већ училиште. Патриjарх jе рекао да морамо вољети своjу породицу, али и своj род.
- Не могу нам други кроз своjе интерпретациjе нас, наших мислих и дјела рећи ко смо ми на бољи начин него ми сами - рекао jе патриjарх.
Грађање jединства jе процес сазријеваља, сматра патриjарх.
- Можемо вољети друге коjи су удаљени од нас, ако наjприје не волимо свога оца, своjу маjку, свога брата, сестру, свога комшиjу, своj род, своj народ. То jе логика и духовни поредак ствари. Морамо на првом мјесту упознати себе, оно што нас непосредно окружуjе. Како своjе потенциjале, успјехе, узрастања, оно што jе добро, исто тако морамо спознати и своjе слабости како бисмо се исправљали и бивали бољи. И jедног и другог има на претек у нашоj прошлости, зато ми у прошлости морамо трагати за своjим надахнућима. Не можеш бити светски кад ниси своj, ни други те неће поштовати ако не поштуjеш себе - рекао jе патриjарх Порфириjе.
Патриjарх каже да су принципи по коjима ми живимо хришћански, jеванђељски и светосавски.
- Свети Сава jе тражио да међу људима засиjа љепота jединства и слободе. Нека jе свима нама, читавом српском народу, срећан и благословен данашњи празник jединства, слободе и заставе! Амин, Боже даj! - закључио jе патриjарх Порфириjе.
Свечаности су присуствовали и представници из Црне Горе, Андрија Мандић, Владислав Дајковић, Момчило Вуксановић...
