Руси од 17. до 19. септембра излазе на изборе за Државну думу.
Руски парламент, иако мање моћан од предсједништва, стекао је додатне одговорности према новом уставу, посебно у погледу економских питања, а ова институција такође служи као витално средство комуникације између различитих сегмената становништва и владе.
Јединствена Русија, владајућа странка на челу са Владимиром Путином брани своју већину од 336 мандата, али се суочава са све већим изазовима због своје непопуларности и бројних притужби.
Иако је мало вјероватно да ће Јединствена Русија изгубити контролу, одржавање велике већине кључно је како за државање кохезије, тако и за одржавање легитимности режима Путина.
Руски избори нису потпуно слободни и поштени, али је сам глас током година постајао све сигурнији. Овај покушај да се осигура гласање резултат је владине потребе за кредибилитетом у облику одобравања. Такође је реакција на раније оптужбе за манипулисање гласовима.
Иако се неправилности у гласању и даље јављају, посебно на мање централно контролисаним регионалним нивоима, Јединствена Русија се првенствено фокусирала на спречавање опозиционих група да се такмиче са равноправним условима, отежавањем приступа гласању, ограничавањем приступа медијима и гомилањем бирократских препрека.
Јединствена Русија има јаку политичку контролу над Руском Федерацијом, иако је са годинама изборни легитимитет на коме се темељи њена владавина почео да јењава.
Један од проблема је њена неспособност да у потпуности испуни економска обећања услед бујице криза након рецесије 2008. године. Такође, смањена куповна моћ и све мања вриједност рубље учинили су да влада дјелује слабије.
Јединствена Русија се такође суочава са све већим притиском због свог ауторитаризма и повезаности са корупцијом (или „клептократијом“, како је опозиција назива). Руско руководство постајало је све непопуларније, а Јединствена Русија имала је изборне неуспјехе, попут губитка скоро трећине својих мјеста на изборима за Градску думу Москве 2019.
Јединствена Русија тренутно има само три четвртине мјеста у Думи, а смањење тог удјела могло би да има значајне последице. За почетак, моћ Јединствене Русије да измени устав Руске Федерације, коју је вјешто примијенила 2020. године знатно прије предстојећих избора, могла би да буде ограничена ако њена већина падне испод двије трећине.
Можда још важније, смањена резерва у Думи могла би да закомпликује кохезију Јединствене Русије као политичке странке или њену способност да искористи такозвану "системску опозицију" у Државној думи. Kао изборно средство разнолике руске елите, Јединствена Русија је под сталним притиском различитих политичких захтјева. Што је нижа већина Јединствене Русије у Думи, већи је ризик од цијепања у фракције.
Такав фракционизам могао би такође да пружи могућности руским системским опозиционим партијама да саме кроје своје путеве. Тренутно системска опозиција делује више као група за лобирање, него јединствена опозиција. Опажања да ће Јединствена Русија генерално ослабити на изборима такође ће вјероватно сигнализирати овим странкама да се одвоје од владајуће како би ојачале своје позиције на будућим изборима.
Да би се супротставила различитим изазовима са којима се суочава, Јединствена Русија је заузела приступ шаргарепе и штапа. Што се тиче шаргарепе, она настоји да се покаже као одговорна влада која избацује или чак хапси корумпиране локалне политичаре.
Спори пад бившег предсједника Русије Дмитрија Медведева дио је ове приче. Бивши предсједник и дугогодишњи премијер поднио је оставку на мјесто премијера 2020. године, да би га замијенио технократа Михаил Мишустин.
Иако је Медведев остајо предсједник Јединствене Русије, уклоњен је са изборне листе странке.
Умјесто тога, руски министар одбране Сергеј Шогју и руски министар спољних послова Сергеј Лавров налазе се на врху страначке листе. Обојица су веома популарни јер се сматра да се залажу за руске интересе у иностранству и да су далеко мање корумпирани од Медведева.
Јединствена Русија је такође покушала да ојача свој економски имиџ. Недавни уставни амандмани садржали су списак популистичких економских мјера, укључујући гаранције за издашније пензије и социјална давања. Влада је такође настојала да се покаже као улагач у просперитетнију Русију са смјелим развојним плановима и преласком на ефикасније управљање под управом Мишустина.
Штап у приступу Јединствене Русије су различита средства гоњења и узнемиравања како би се сасјекла нова генерација опозиције.
Најистакнутије међу њима је одлука да се затворени дисидент Алексеј Наваљни и његове присталице класификују као чланови екстремистичке организације, чиме им је забрањено да се кандидују на изборима.
