Путин и Ердоган / - фото: РТРС

Да ли улазак Шведске и Финске у НАТО слаби јединство запада?

Високи званичници Вашингтона и Брисела експанзију у Скандинавији представили као несумњив успјех који ће ојачати коалицију у условима растућих тензија у Европи, а заправо су покренули опасан, дуг процес са потенцијално озбиљним посљедицама по дугорочно јединство Запада

Ширење НАТО-а на Финску и Шведску постало је напоран, дуготрајан процес са потенцијално озбиљним посљедицама по дугорочно јединство Алијансе, пише колумниста „Нешенал интереста“ Марк Епископос.

Како се наводи у чланку, западне земље би могле да изврше притисак на Анкару са циљем да утичу на њен став. На примјер, могло би да дође до блокирања споразума о продаји модернизованих ловаца Ф-16 или ограничавања интероперабилности турске војске са оружаним снагама других чланица организације.

„Ипак, ти потези би могли имати супротан ефекат. Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган би се прије заинатио него се повукао. Он је то већ учинио као одговор на санкције Запада након куповине руског ракетног одбрамбеног система С-400 2017. године. Посљедице колективног притиска могле би да униште солидарност у НАТО-у“, сматра Епископос.

С тим у вези, он каже да не постоји механизам за избацивање земаља из Алијансе и да је мало вјероватно да ће Ердоган сам одлучити да из ње изађе.

„Огорчена Турска би деценијама могла да слаби блок изнутра“, оцијенио је новинар.

Епископос је подсетио да су високи званичници Вашингтона и Брисела експанзију у Скандинавији представили као несумњив успјех који ће ојачати коалицију у условима растућих тензија у Европи.

Међутим, заправо су покренули опасан, дуг процес са потенцијално озбиљним посљедицама по дугорочно јединство Запада, закључио је колумниста.

Финска и Шведска разматрају могућност да одустану од вишегодишње неутралности и да ступе у НАТО због руске специјалне војне операције у Украјини. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је рекао да ће НАТО радо видјети Финску и Шведску у својим редовима и да ће им омогућити брзо ступање у савез.

С тим у вези, Министарство спољних послова Русије саопштило је да ће Москва морати да предузме узвратне мјере, како војно-техничке, тако и другог карактера како би нивелисала пријетње њеној националној безбједности у случају уласка Финске у састав Северноатлантске алијансе.

Амбасадори Шведске и Финске предали су раније генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу захтјеве за ступање у Алијансу. Међутим, Турска је блокирала почетак преговора о приступању Финске и Шведске у НАТО, јавио је ДПА, позивајући се на изворе у организацији.