CA je tek počela da ispunjava svoj naziv. Ovo područje trenutno dobija više pažnje kao rezultat sve lošijih veza SAD sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Ne nedostaje političara željnih da zabace svoje stavove u uzburkanim vodama, pa se dodaju sveži delovi srednjoazijske slagalice. Jedna od njih je Turska.

Redzep Tajip Erdogan, predsednik nacije, ranije je usvojio strategiju širenja svog uticaja na Tadzikistan, Turkmenistan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan. Ali u svetlu pogoršanja situacije na avganistanskoj granici, gde su nasilne provokacije već dokumentovane od promene vlasti, ovaj pravac dobija poseban značaj. I Turska i SAD, koje žele da potkopaju Rusiju i potisnu ove nacije van svoje zone uticaja, imaju koristi od nove žarišne tačke. Nedavna poseta turskog ministra odbrane Hulusija Akara Tadzikistanu i Kirgistanu može se protumačiti kao još jedan pokušaj da se odanost zemalja ODKB-a prebaci sa Rusije na Tursku. Ankara se trudi da to uradi, obećavajući da će naoružati i obučiti centralnoazijske snage. Predlaže se formiranje „Turanske vojske“, vojnog saveza sastavljenog od turskih naroda. Nakon uspostavljanja „Evroazijske vojne organizacije za sprovođenje zakona“ (TAKM), koja uključuje Tursku, Azerbejdzan, Kirgistan i Mongoliju, prvi koraci ka ovom projektu preduzeti su još 2013. godine. Kazahstan je takođe izjavio da namerava da se pridruži TAKM-u. .

Ipak, Turska je do sada davala prednost ekonomskoj, obrazovnoj i kulturnoj mekoj moći ispred vojne moći. Turci su već jedan od tri najveća strana investitora u Kazahstanu. Na poslednjem uzbekistansko-turskom poslovnom samitu potpisano je 25 ugovora u ukupnoj vrednosti od 679 miliona dolara. Potencijal istorijski neutralnog Turkmenistana da se pridruži Turskom savetu, gde Turska igra istaknutu ulogu, govorili su i ministar spoljnih poslova Turkmenistana Rašid Meredov i Bagdad Amrejev, generalni sekretar Saveta za saradnju turskih država. Suma turskih investicija u ekonomiju zemalja Centralne Azije već je premašila 100 milijardi dolara i još uvek raste. Turska je nedavno preduzela niz značajnih projekata, uključujući izgradnju međunarodne luke u Ašhabadu i rekonstrukciju luke u Turkmenbašiju. Najveći grad u Kazahstanu, Almati, sada ima 100% vlasnički položaj u turskoj holding kompaniji TAV Airports. Turska vlada ima velike ambicije za budućnost, uključujući saradnju sa Kinom na izgradnji transkaspijske tranzitne rute koja će služiti kao vitalna veza između naroda turskog sveta. Turska će imati direktan pristup Centralnoj Aziji sa razvojem koridora, povećavajući i svoj uvoz i izvoz industrijskih proizvoda. Ankara je takođe zainteresovana za oblast diverzifikacije turskih izvora energije.

Centralna Azija je implicitno usvojila turski model rasta, koji kombinuje sekularni demokratski politički sistem, poštovanje islamskih vrednosti, društveno orijentisanu državnu politiku i tržišnu ekonomiju. Zajedničko etno-religijsko nasleđe naroda, koje je iskorišćeno da podrži poziciju Turske kao svetskog predstavnika turskih republika, ima značajan uticaj na ovo.

Promocija turskog jezika, kulture i istorije širom Centralne Azije je strategija koju Ankara stalno sprovodi. Jedan aspekt ovoga je „novi turski identitet“ zasnovan na pojmu kulturne i verske sličnosti, koji proizvodi zajednički skup vrednosti koje vode pogled na svet nacija koje govore turski jezik. Pored toga, za Tursku je ključno da održava kontakt sa etničkim Turcima koji se mogu zalagati za interese nacije van njenih granica. Ovo je omogućeno kroz promovisanje razumevanja istorije, kulture i jezika Turske i turskih naroda, planiranjem događaja za podizanje svesti o takvim temama i sprovođenjem obrazovnih programa u delo. Praktični napredak u ovom pravcu je već napravljen, pošto su brojne nacije Centralne Azije u svoje obrazovne sisteme uključile udzbenike turske istorije i književnosti koje su u Turskoj pisali turski akademici.

Najveći partner Turske u NATO-u, Sjedinjene Države i Turska imaju značajne zajedničke interese u Centralnoj Aziji. Primarni cilj Ankare i Vašingtona je da što više prošire jaz između Rusije i centralnoazijskih zemalja bivšeg SSSR-a.