Рано јутро у Најробију. Џон Муочока има мали штанд на којем продаје чапати, танки хљеб без квасца, у Кенији омиљен за доручак. „Али имам све мање муштерија“, каже он за њемачки јавни сервис АРД. Морао је подићи цијену јер су брашно и уље поскупјели, преноси DW.
- Посао иде лоше и не зарађујемо довољно - рекао је.
Кенија је једна од земаља које преко пола пшенице увози из Украјине и Русије, дивова на свјетском тржишту житарица.
Подаци Конференције УН о трговини и развоју (УНЦТАД) показују да су Сомалија и Бенин стопостотно упућени на увоз пшенице из Русије и Украјине. Укупно 15 афричких земаља одатле увози барем пола своје пшенице, док укупно 25 увози барем трећину.
- Док разговарамо, петина украјинског приноса пшенице из прошле године још је блокирана у Украјини, исто важи за 40 посто кукуруза. Глобална тржишна цијена пшенице је експлодирала - рекао је за DW Мартин Фрик , директор Свјетског програма за храну УН у Њемачкој.
Додао је Фрик да имају за двије трећине вишу цијену пшенице него прије годину дана, а половина тог поскупљења дошла је од почетка рата у Украјини.
- Ово директно погађа неке од најсиромашнијих земаља у свијету и гура породице у тим земљама ка сиромаштву и глади - рекао је.
На истоку Африке је већ суша
Велики ударац по Африку, и далеко мањи по Европу, предвиђа и Институт за свјетску привреду из Кила: „Украјина ће најприје бити одсјечена од свјетске привреде. Трговински путеви су прекинути, инфраструктура уништена и сви преостали производни капацитети могли би бити усмјерени на ратну привреду", саопштио је тај институт.
Према УНЦТАД-у, Украјина и Русија производе 53 посто свјетског уља и сјеменки сунцокрета, те 27 посто пшенице.
Још у совјетска времена се простор између Санкт Петербурга, Одесе и Иркутска називао „аграрним трокутом“ гдје на три милиона квадратних километара изузетно успјевају пшеница, шећерна репа, кукуруз и сунцокрет.
- Кад цијене житарица расту, то доводи до инфлације - каже кенијски агроекономист Тимоти Њаги за АРД. „Људи ће штедјети, и општа куповна моћ ће опасти.“
На истоку Африке ионако већ влада суша која је спржила поља. Према Свјетском програму за храну, око тринаест милиона људи је упућено на донације хране.
Социјални немири
Осим Африке, проблемом са житарицама је погођен и Блиски Исток. Глад би могла погодити и Либанон, који око 95 посто житарица увози управо преко Црног мора. „Нема замјене за хљеб“, каже тамошњи агроекономист Ријад Саде за Süddeutsche Zeitung. „То је храна сиромашних људи, често једино што могу приуштити.“
Неки аналитичари се чак боје социјалних немира. У Египту, највећој арапској земљи, хљеб је деценијама субвенциониран. Та земља је 1977. већ видјела велике немире кад су власти хтјеле смањити субвенције. Током Арапског прољећа 2011. године, Египћани су на централну тргу у Каиру узвикивали: „Хљеб, слобода, социјална правда!"
Према Институту за свјетску привреду из Киела, житарице из Украјине се не могу замијенити ни на дужи рок. Како наводи тај институт, могло би се десити да ће многе афричке земље напросто морати да живе са знатно мање пшенице и сунцокретовог уља.
