Предсједник Литваније Гитанас Науседа на Твитеру је објавио да од овога мјесеца та земља више неће увозити руски плин, преноси Кијев Индепендент.
- Прије много година моја је земља донијела одлуке које нам данас омогућују да безболно прекинемо енергетске везе с агресором - написао је Науседа, додајући да би друге европске земље требале слиједити њихов примјер.
- Ако ми то можемо учинити, онда може и остатак Европе - навео је Науседа.
Тамошње Министарство енергетике је саопштило да, "тражећи пуну енергетску независност од руског плина, као одговор на руску енергетску уцјену у Европи и рат у Украјини, Литванија је потпуно прекинула с набавком руског плина".
- Плински транспортни систем земље од почетка овог мјесеца ради без увоза руског плина - објављено је на сајту Министарства енергетике Литваније.
Све потребе за плином задовољавају преко ЛНГ терминала
То, како се наводи, потврђују и подаци литванског оператера плинског транспортног система Амбер Грид, који показују да је 2. априла увоз руског плина за потребе Литваније преко бјелоруске конекције био једнак нули. Све потребе за плином Литванија задовољава путем терминала за течни природни плин (ЛНГ) у Клаипеди, наводи се.
Министар енергетике Даиниус Креивис каже да је ово прекретница у историји енергетске независности Литваније.
- Ми смо прва земља ЕУ међу земљама које опскрбљује Газпром која је стекла независност о испоруци руског плина, а то је резултат вишегодишње кохерентне енергетске политике и правовремених инфраструктурних одлука - рекао је Креивис.
У таквим околностима, руски захтјев за плаћањем плина у рубљама такође је беспредметан јер Литваније више не наручује руски плин и више га не планира плаћати. Као одговор, руска компаније за опскрбу плином Газпром обавијестила је Амбер Грид да више не жели слати плин из Русије преко бјелоруске везе.
Још раније је САД забранио увоз нафте и плина из Русије, док је премијер Велике Британије Борис Джонсон рекао да, иако је забрана руских фосилних горива "врло изгледна", то се треба одвијати поступно, а не нагло и одмах, што је стајалиште и неких чланица Европске уније.
У Европској унији постоји неслагање међу чланицама у вези тог потеза. Од најутицајнијих чланица, забрани увоза руског плина посебно се противи Нјемачка, чије потребе за тим енергентом увелико овисе о руским испорукама те Берлин страхује од велике кризе у земљи и Европи уопшее у случају забране увоза тог енергента из Русије.
Но, челници Европске уније су на недавном самиту у Бриселу расправљали управо о енергетици. На столу су били бројни приједлози и идеје, а циљ је извршити што јачи удар на Русију како не би зараду од плина и нафте користила за ратну машинерију у Украјини. Но, при томе такође и осигурати да штета по ЕУ буде што мања.
Истовремено, од великих свјетских земаља с увозом руског плина, без обзира на инвазију на Украјину, проблема немају Кина и Индија, које настављају с увозом тог енергента из Русије.
Руски предсједник Владимир Путин изјавио је у четвртак да је потписао уредбу према којој купци из "непријатељских" земаља руски плин од почетка априла морају плаћати у рубљима, преко посредничке банке у Русији.
Европске компаније не би требале удовољити руском захтјеву да плин плаћају у рубљима јер је то у супротности с потписаним уговорима, рекао је, пак, у петак портпарол Европске комисије.
Комисија истиче "да се потписани уговори морају поштовати и да у 97 посто уговора о набави плина стоји да се плаћа у доларима и еурима те да те компаније не би требале пристати на руске захтјеве".
Агенције Ројтерс у својој је анализи оцијенила да би и Европа и Русија биле на тешком губитку ако Русија испуни пријетњу прекида испоруке плина земљама које сматра "непријатељским", осим ако не плате у рубљима.
