Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко изјавио је да је апсолутно могуће да су бјелоруске снаге помагале мигрантима да из те земље уђу у Пољску, али је негирао да су били позвани.
- Ми смо Словени. Имамо срца. Наши војници знају да мигранти иду у Њемачку. Можда им је неко помогао. Нец́у да се бавим тиме - рекао је Лукашенко за британски јавни сервис Би-Би-Си.
ЕУ, НАТО и САД оптужују Лукашенка да је лажним обећањем о лаком уласку у ЕУ намамио хиљаде миграната, углавном са Блиског истока, који мјесецима покушавају да уђу у Унију из Бјелорусије.
Лукашенко одбацује оптужбе да је позвао мигранте, светећи се због санкција које је Брисел увео Минску.
- Рекао сам Унији да нећу да приводим мигранте на граници, да нећу да их држим на граници и да их нећу заустављати ако и даље буду долазили јер они не иду у моју земљу, него иду у ваше. Али ја их нисам позвао да дођу у Бјелорусију. И да будем искрен, не желим да они пролазе кроз Бјелорусију- казао је Лукашенко.
Упитан о пребијањима присталица опозиције у бјелоруским затворима, Лукашенко је признао да се то дешава, али је настојао да релативизује репресију тврдећи да су и полицајци добијали батине.
- Ок. ок. Признајем, признајем. Људи су пребијани у затвору Окрестина. Али било је и претучених полицајаца, а ви то нисте показали - рекао је Лукашенко када је новинар Стив Розенберг покушао да му уручи снимак особа са модрицама након изласка из затвора.
Упитан о репресији над активистима и затирању цивилног друштва, односно о забрани рада 270 невладиних организација од јула, Лукашенко је казао да према њима нема милости.
- Масакрираћемо сав олош који Запад финансира. О, љути сте што смо уништили све ваше структуре, ваше невладине организације, шта год да су, које сте плаћали - одговорио је Лукашенко који је на власти од 1994. године.
Након председничких избора у августу 2020. године, у Бјелорусији су избили масовни антивладини протести, због реизбора Лукашенка који његови противници сматрају нелегитимним.
Лукашенкове снаге су од тада знатно пооштриле обрачун са противницима, ухапсиле 35.000 људи и претукле хиљаде, и забраниле рад бројним медијима и невладиним организацијама.