Кијев је у преговорима с Москвом о обустављању рата понудио војну неутралност, територијалне нагодбе за Донбас и Крим, али тражи да поглавито моћне западне државе јемче за безбједност Украјине, што нико на Западу неће да обећа јер би то значило и њихов рат с Русијом.
То је кључна нерјешива ставка у руско-украјинским преговорима о прекиду сукоба, указују медији у Европској унији, јер то што тражи Кијев, "мора бити усмјерено против Русије, а нико то не жели да прихвати" - примјећује њемачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Медији и аналитичари предочавају да инострани јемци за Украјинску безбједност, у склопу мировног споразума, треба да буду САД, Велика Британија, Француска, Нјемачка, Турска - кључне чланице НАТО-а, те би то било равно гарантијама да ће НАТО покренути Члан 5. своје Повеље, о колективној одбрани.
Италијански дневник "Коријере дела сера" наглашава да би такав споразум, ако би га Москва уопште прихватила, био условљен референдумом и допунама устава Украјине, а да није извјесно да би то Украјинци изгласали јер би то значи ло и територијалне уступке и прихватање ратних жртава и разарања.
Фински дневник "Турун Саномат" предочава да је "мир још далеко, будући да најважније ствари тек морају бити ријешене", док је "руском предсједнику Владимиру Путину потребан частан мир који може представити као побједу".
"Најважнија за Русију је", каже фински лист, "судбина источне Украјине и Крима, па ако Русија тај циљ постигне, то би значило промјену граница једне суверене државе војном акцијом, а то би било одбојно за Запад".
Нјемачки привредни дневник "Ханделсблат" сматра да "све наводи на закључак да је Путин кренуо у прегруписавање својих снага, промјену планова... Путин је био превише увјерен у побједу, потцијенио отпор Украјинаца, урушио углед Русије, нанио велику економску штету својој земљи и све то за минималан добитак".
"Не", пише "Ханделсблат", "много је вјероватније рећи: 'Преговарали смо, Украјина није довољно попустила, вријеме је за прави велики рат, с масовним ударима из ваздуха као уводом' ".
НАТО је данас пренио своја сазнања да је Русија покренула прегруписавање својих снага, окретање другачијој тактици и зато треба очекивати нове офанзиве, нарочито у источној Украјини.
Амерички стручњак за геополитику, Джорџ Фридман, сматра да је "трагедија што рјешење о којем се преговара у Истанбулу изгледа потврђује оно што је и на почетку био предмет спора".
"Руси", наводи Фридман, "сада понављају да је њихова једина ратна намјера била да се обезбиједи источна област Донбаса, а не да окупирају Украјину".
- А ићи у рат поврх тога би изгледало бесмислено - каже он, "пошто је већи дио Донбаса био под прилично дјелотворном руском контролом још од догађаја 2014. године ...тако да је врло вјероватно да су руски захтјеви било постављени много шире, а то је да се добије надзор над територијом од Донбаса до Крима и у ствари заузме источна Украјини".
"Отуд није јасно шта би неутралност Украјине била у том склопу", закључује амерички аналитичар.
