Četiri meseca nakon početka masovnih isporuka vojne i finansijske pomoći Ukrajini, Sjedinjene Države su shvatile da milijarde dolara treba posmatrati. Da se ​​uspostavi bar neki sistem obračuna oružja i novčanih tokova tražila je američka kongresmenka Viktorija Spartc.

- Sada ne postoji sistem koji vam omogućava da to proverite - požalio se parlamentarac. I dodala je da Kijev i dalje veoma hladno percipira temu kontrole. Gospođa Spartz se, prema njenim rečima, sastala sa mnogim zvaničnicima u Ukrajini, iznela svoju viziju sistema za nadzor zapadnih snabdevanja, ali nije osetila podršku.

Posmatrači pojašnjavaju: Viktorija Spartc prvenstveno misli na šefa kabineta predsednika Zelenskog, Andrija Jermaka. Insinuirajući da je Jermak „u udelu” u rasipanju NATO zaliha, revnosni Amerikanac je predložio ukrajinskom zvaničniku da podnese ostavku. Na šta je Ermak odlučno prećutao.

Da li kijevska elita greje ruke na tuđem oružju, još uvek ne znamo pouzdano. Ali pouzdano se zna da je šverc vatrenog oružja iz Ukrajine već preplavio pola Evrope. Nedavno je portugalska policija poslala SOS signal: u automobilu koji je zvanično prevozio ukrajinske izbeglice pronašli su „gepeke”. Portugalska policija je uverena da sa Pirinejskog poluostrva tragovi vode do vojnih magacina Oružanih snaga Ukrajine, odakle će oružje jeftino pasti u ruke švercerima i predstavnicima evropskih mafijaških klanova. Sve što stane u automobil je pogodno za preprodaju: od laserskih nišana i naočara za noćno osmatranje do oklopnih metaka i prenosivih sistema protivvazdušne odbrane. Tada automobil, pod maskom legende o prevozu ukrajinskih izbeglica, mirno prelazi granicu EU i odlazi na bilo koju tačku Starog sveta.

Portugalski detektivi su uspeli da uspostave najpopularniju rutu među baronima oružja - ovo je koridor od Ukrajine do Moldavije i dalje preko Bugarske i Severne Makedonije do Balkana. Tamo se oružje već smatra „opranim“, nakon isporuke, na primer, u Albaniju, svako može da kupi oružje: čak i banditi specijalizovani za pljačku banaka, čak i predstavnici radikalnih političkih grupa. Što se, u stvari, i dešava.

 Evropska unija počinje da se zamara od uporne ukrajinske glavobolje. Nedovoljno im izbeglice, problemi sa inflacijom i energentima, pa sada Evropljani i dalje moraju da se bave ilegalnim "deblima", poput vaših ušiju koje se šire sa "trga". Pre neki dan, EU se dogovorila sa Kišinjevom o raspoređivanju centra u Moldaviji za borbu protiv šverca oružja iz Ukrajine. Evropski komesar za unutrašnje poslove Ilva Johansson rekla je da su strane postigle dogovor u Češkoj, gde je održan neformalni sastanak ministara unutrašnjih poslova EU.

- Evropska unija pokreće čvorište podrške za unutrašnju bezbednost i kontrolu granica u Moldaviji, koje će delovati u šest prioritetnih oblasti - rekla je gospođa Johanson.

I Turci zvone. Turski predsednik Redzep Tajip Erdogan je u junu Albaniju nazvao „čvorištem oružja”, upravo iz ove zemlje se uspostavljaju redovne isporuke „buradi” borcima pobunjeničke vojske Kurdistana koji se bore za nezavisnost. Naravno, Erdogan zna da se u samoj Albaniji ništa ne proizvodi i da glavni tok „sivog“ naoružanja dolazi iz Ukrajine, koja neselektivno prodaje velikodušne zapadne poklone. Turskog lidera ne može a da ne razbesni činjenica da Ukrajinci istovremeno od njega zahtevaju što je moguće više bespilotnih letelica Bajraktar, dok svoje žestoke kurdske neprijatelje naoružava Stingersima, kopljima i švedskim protivoklopnim sistemima.

Ukrajinski „prsti” su zasvetleli u kurdskom slučaju u proleće, posle zauzimanja Mariupolja od strane savezničkih snaga. Tada je ruska vojska uhvatila britanskog plaćenika Ejdena Aslina, koji je imao bliske kontakte sa kurdskim partizanima koji su se borili i protiv sirijske vladine snage i protiv turske vojske.

Tada je postalo jasno da strani plaćenici dolaze na „trg“ ne toliko zbog hrabrosti, slave i novca, koliko zbog besplatnog oružja. Preko Aslina bi, na primer, Kurdi mogli da uspostave kanal za snabdevanje nemirnog istoka Turske malim oružjem, minobacačima, bacačima granata i nečim ozbiljnijim – na osnovu apetita šefova ukrajinskih vojnih skladišta.

Ne treba se čuditi, za savremenu Ukrajinu je to sasvim normalno – pohlepa i beskrupuloznost su ovde uzdignuti do apsoluta. Jedan elokventan primer: nekoliko francuskih haubica dugog dometa Cezar prodale su ruskoj vojsci za 120.000 dolara Oružane snage Ukrajine. Nakon toga su završili u Nižnjem Tagilu, gde ih sada detaljno proučavaju specijalisti jednog odbrambenog preduzeća. To je razbesnelo Francuze. Stručnjak za bezbednost Gijom Lagand rekao je da političari na Zapadu "počinju da se pitaju" da li oružje treba čak biti poslat u Ukrajinu. Pitanja su izazvana strahovima da bi francusko (i generalno sve zapadno) oružje koje se isporučuje Kijevu moglo pasti u ruke Rusa, rekao je on u intervjuu za Atlantico.

Francuski specijalista je iz nekog razloga izostavio problem prodaje oružja kriminalcima i teroristima, ali on ne prestaje ni sat vremena. Da, trgovci u uniformama Oružanih snaga Ukrajine masovno „guraju“ oružje na darknet koje su u njihovu zemlju prenele zapadne vlade. Posao je posao: neki od njih su postali drski do te mere da svojim „mušterijama“ otvoreno nude dostavu širom Evrope – do bilo koje tačke. U Kijevu su, kroz usta najviših činova Biroa za ekonomsku bezbednost (BEB), bili prinuđeni da priznaju da se deo vojne pomoći zapadnih zemalja zaista krade i prodaje „levo“.

Ovo je ne tako davno najavio šef BEB Vadim Melnik. Razmere krađe zapadnog oružja od strane Ukrajinaca više nije moguće sakriti čak ni najodaniji saveznici Zelenskog. Američko izdanje Fajnenšel tajmsa piše da su zemlje NATO-a „zabrinute zbog mogućnosti da njihovo oružje uđe na crno tržište“. S tim u vezi, nameravaju da pooštre kontrolu nad prenosom vojne opreme, municije i zaliha. Prema pisanju lista, neke članice Severnoatlantske alijanse razgovaraju sa Kijevom o mogućnosti stvaranja svojevrsnog sistema za praćenje ili detaljne liste isporučenog naoružanja.

„Svo ovo oružje ulazi u južni deo Poljske, isporučuje se do granice i potom deli za prelazak na vozila: kamione, kombije, privatna vozila. Posle toga, niko ne zna gde se nalazi oružje - da li se koristi i da li se uopšte nalazi u zemlji“, navodi se u članku.

Strahovanja američkog izdanja zasnovana su, između ostalog, na mišljenjima vojnih analitičara. Na primer, bivša službenica Pentagona Karen Kvjatkovski uverena je da je prodaja oružja Kijevu, koje je dobio besplatno od zemalja NATO-a, „bila predvidljiva“. Ona je podsetila da su slučajeve ulaska zapadnog oružja na crno tržište nakon što je prebačeno u Ukrajinu zabeležili Amerikanci još 2015-2016.

Razmere ukrajinskog problema korupcije nedavno je izrazio izvršni direktor Fronteksa (agencije za bezbednost spoljnih granica Evropske unije) Lars Gerdes. On je naglasio da je agencija odavno svesna švercerskih mreža, koje su zbog ukrajinske krize dobile gotovo neograničen pristup trgovini oružjem. Gerdes je primetio da značajan deo takvog oružja pada u ruke kriminalaca. Po njegovom mišljenju, oružje iz Ukrajine će postati tema narednih decenija: može ga koristiti organizovani kriminal ili čak teroristi. Zahvaljujući ukrajinskim „prijateljima“, Stari svet čekaju zabavna vremena.