Postoji "značajan rizik" da bi Rusi mogli da napadnu ključnu infrastrukturu u Evropi ili sjevernoj Americi, uključujući gasovode i internetske kablove, upozorio je viši obavještajni zvaničnik NATO saveza.
Dejvid Katler, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za bezbjednost, je rekao novinarima da Rusija “aktivno mapira” infrastrukturu ukrajinskih saveznika i na moru i na kopnu, piše Politiko.
Moskovske vojne i civilne obavještajne službe imaju „značajne resurse“ koje bi Vladimir Putin mogao da iskoristi za nadgledanje infrastrukture, „uključujući korišćenje civilnih brodova i takozvanih špijunskih brodova“, dodao je Katler.
Meta – ključna infrastruktura?
Prijetnja podvodnim gasovodima, koji dovode gas u Evropu, jasno je razotkrivena sabotažom gasovoda Sjeverni tok u Baltiku prošlog septembra. Katler kaže da su podvodni kablovi, kojima prolazi čak 95 odsto internet saobraćaja, takođe u opasnosti.
Vidimo značajan rizik da bi Rusija mogla potencijalno da napadne ključnu infrastrukturu u Evropi i sjevernoj Americi u sklopu svog rata protiv Ukrajine, rekao je.
„Rusi su aktivniji na tim područjima nego što su bili poslednjih godina. Njihove patrole na Atlantiku na višim su nivoima nego poslednjih godina. Ruski brodovi takođe više rizikuju u Baltičkom i Sjevernom moru“, dodaje.
Nakon eksplozija na Sjevernom toku, koje istražuju čak tri različite zemlje, NATO je osnovao novu „ćeliju“ u svom sjedištu u Briselu, kako bi koordinisao napore za zaštitu podvodne infrastrukture. Nijedna istraga još nije zaključila ko je odgovoran za napad na Sjeverni tok, ali vlade Zapada odmah su posumnjale na Rusiju. Prošle nedelje, danske vlasti potvrdile su da je prije napada na tom području viđen brod ruske mornarice koji je nosio podmornice.
Podvodna infrastruktura u opasnosti
Čelnik nove ćelije, general-pukovnik Hans-Verner Virman, rekao je da je incident na Sjevernom toku pokazao „jasnu i prisutnu opasnost u kojoj se nalazi naša ključna podvodna infrastruktura“.
Oslanjanje Zapada na takvu infrastrukturu raste, dodao je Virman, a tok podataka kroz podvodne kablove u porastu je, kao i tranzicija na zelenu energiju koju predvode vjetrenjače na moru, zbog čega se više električne energije upravo podvodnom infrastrukturom prenosi na kopno.
Zemlje članice NATO-a pojačale su pomorske patrole, kaže Virman, a vojske bolje sarađuju sa privatnim operatorima infrastrukture, kako bi pojačale bezbjednost.
„Pojačali smo svoje aktivnosti nadzora, kao i broj brodova koji patroliraju Sjevernim i Baltičkim morem. Ipak, moramo učiniti još više“, rekao je on.
Norveška, koja je prošle godine zamjenila Rusiju i postala najveći snabdjevač Evrope gasom, kaže da prati ruske aktivnosti u njenim vodama, u kojima se nalaze desetine naftnih i gasnih platformi, kao i gasovoda ključnih za energetsko snabdijevanje Evrope. Premijer Jonas Gar Store rekao je za Politiko prošle nedelje da Rusija „pokazuje spremnost da preduzima veće rizike“ u pomorskim aktivnostima u regiji.
Internet kablovi posebno ranjivi
Katler je rekao da bi Moskva mogla napade na infrastrukturu da vidi kao način za „ometanje života na Zapadu i pokazivanje moći nad zemljama koje Ukrajini pružaju podršku“.
„Kada pogledate dokaze o njihovim trenutnim aktivnostima, mjesta na kojima istražuju i povežete to s ključnom podvodnom infrastrukturom, jasno vam je da u najmanju ruku šalju signale da imaju namjeru i sposobnost da preduzmu korake na tom području ako to odluče“, rekao je.
Internet kablovi smatraju se ključnim ranjivim dijelom infrastrukture.
„Malo ljudi shvata do koje mjere smo zavisni od vrlo ograničenog broja optičkih kablova, koji čine kičmu interneta i spajaju naše kontinente“ rekao je Katler.
Dodao je da na svijetu postoji samo oko 400 podvodnih internet kablova, a polovina njih može da se smatra ključnim.
„Ukupno, oni svakog dana prenose oko 10 triliona dolara vrijedne finansijske transakcije. Ovi kablovi su osovina ekonomije“, rekao je.
