Рат у Украjини ниjе пољуљао „безгранично“ приjатељство Русиjе и Кине, чак и ако Пекинг дјелуjе као да му jе све то превише. Њемачка агенциjа ДПА анализира: како ће се сада Њемачка и Европа понашати према Кини?
Без обзира на страхоте украjинског рата, Кина у потпуности стоjи иза Русиjе, чак и ако се на међународном плану позиционира по страни. „Без обзира колико издаjничка да jе међународна олуjа, Кина и Русиjа ће задржати своjу стратешку одлучност и унаприједити свеобухватно кооперативно партнерство у новоj ери.“ Тако jе министар спољних послова Кине Ванг Jи у понедјељак (7.8.) прокоментарисао међународне санкциjе против Русиjе. „Приjатељство између два народа jе чврсто.“
Министар jе искористио конференциjу за новинаре током сједнице Народног конгреса у Пекингу да ујвери Русиjу да и даље може да рачуна на Кину. Њихов однос jе „jедан од наjважниjих билатералних односа на свијету“, а та сарадња доприноси „миру и стабилности“, рекао jе Ванг Jи, као да руски агресорски рат у Украjини и не постоjи.
Неки посматрачи коjи су се надали да ће се Кина некако дистанцирати од Путина, можда су били разочарани. Надалеко хваљени Ванг Jи пред новинарима jе потврдио „безгранично“ приjатељство коjе су шеф кинеске државе и лидер партиjе Си Ђинпинг и руски предјседник Владимир Путин договорили на састанку у Пекингу 4. фебруара.
Под притиском САД и Запада, и сама Кини тежи том савезу, чак и ако су трошкови због инвазиjе неочекивано порасли. „Си Ђинпинг jе направио вјероватно jедну од наjвећих спољнополитичких грешака током своjа два мандата тиме што се, уочи руске инвазиjе, придружио Путину“, оцењуjе стручњак за Кину Џуд Бланшет из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студиjе (ЦСИС).
Пекинг jе у дилеми: ако Си Ђинпинг ниjе видио да се спрема инвазиjа, то не говори добро о његовоj спољнополитичкоj вјештини. А ако jе сумњао, а пустио да се то догоди не предузевши ништа, онда ни кинески предсједник ниjе у сjаjноj позициjи. Неке индициjе показуjу да се ради о погрешноj процјени, и то не само чињеница да jе Пекинг сувише дуго оклејевао прије него што jе од своjих око 6.000 сународника у Украjини затражио да напусте земљу. Пекинг jе до самог краjа одбацивао америчка упозорења о предстоjећоj инвазиjи оцјењуjући да jе то „хушкање на рат“.
Озбиљност санкциjа, jединство иначе подијељених демократских земаља и изузетно високи економски трошкови за Русиjу, можда су изненадили Пекинг? За разлику од економски прилично безначаjне Русиjе, Кина, као друга по величини свјетска економиjа, зависи од отвореног глобалног трговинског и финансиjског система. Зато су кинеске банке међу првима примијениле санкциjе, како саме не би постале мета.
У Савјету безбедности УН Кина ниjе осудила инвазиjу, али jесте била уздржана. Сjедињене Државе надале су се промјени курса: „Свијет гледа коjе земље се залажу за принципе слободе, самоопредјељења и суверенитета“, рекао jе амерички државни секретар Ентони Блинкен током телефонског разговора са Вангом Jиjем овог викенда.
„Кина стално говори о неповредивости принципа суверенитета“, изjавио jе Блинкен касниjе на ЦНН-у. Са Русиjом сада, међутим, постоjи jедна стална чланица Савјета безбједности УН коjа крши таj принцип. „Зато очекуjемо од Кине да се њен глас чуjе. Таj глас се рачуна.“
Али кинеско руководство одбиjа да промијени курс. То колико се Кина осјећа окруженом показуjе и изjава америчког државног секретара коjи jу jе оптужио да жели да изгради одбрамбени савез у азиjском региону: „Прави циљ индо-пацифичке стратегиjе jесте стварање индо-пацифичке верзиjе НАТО.“
Пропале су очаjничке наде Украjине, али и високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепа Борела, да ће Кина искористити своj утицаj и на било коjи начин интервенисати. Ванг Jи обећао jе само да ће Кина играти „конструктивну улогу“.
Могућност да Пекинг посредуjе одбацуjу и кинески стручњаци: „Ако Запад жели да Кина игра већу улогу, прво би требало да прекине своjе злонамјерне кампање против Кине“, изjавио jе професор Жу Фенг са Универзитета Нанкинг за лист „Глобал таjмс“ близак кинескоj партиjи.
Са Сиjем Ђинпингом коjи тако непоколебљиво стоjи уз Путина, Кина се даље изолуjе. „Кина jе сама себи пуцала у ногу“, сматра амерички стручњак за Кину Бланшет, указуjући да фронт против Кине расте и у Европи и у Сjедињеним Државама.
„Руси су успјели да нашу кинеску политику у Европи потпуно промјене“, каже предсједник Привредне коморе ЕУ у Кини Jерг Вутке. Он рачуна са снажниjом стратегиjом обуздавања од стране САД, коjу Њемци и други Европљани неће моћи да избјегну.
Ванг Jи jе добро свјестан те опасности. Из предострожности, подсјетио jе Европљане да jе обим њихове трговине са Кином сада достигао 800 милиjарди америчких долара годишње: „Надамо се да ће Европа развити независниjу и обjективниjу перцепциjу Кине.“ Он се нада „прагматичноj политици“. Европљани би требало да одбаце „нови хладни рат“.
