Упркос пандемиjи и ограничењу путовања, међународна трговина дроге наставља да цвјета.

Земље Jугоисточне Азиjе, међутим, настоjе да стану на краj криjумчарењу изрицањем наjтеже казне.

Пажњу медиjа у Jугоисточноj Азиjи ове недјеље привукла су изрицања смртних казни за криjумчарење дроге у Виjетнаму.

У понедјељак jе у комунистичкоj држави од 97 милиона становника на смрт наjприје осуђен тридесетjедногодишњи нигериjски држављанин због нелегалног увоза 3,4 килограма метамфетамина из Катара, да би у петак иста казна у истом граду, Хо Ши Мину, била изречена и таjландскоj држављанки коjа jе ухваћена са два килограма кокаина коjе jе покушала да унесе из Бразила.

Ови случаjеви нарочито привлаче пажњу у сусједном Таjланду, с обзиром на то да jе и прошле године jедна двадесетрогодишња држављанка те будистичке монархиjе осуђена на смрт у Виjетнаму због криjумчарења три килограма метамфетамина.

Виjетнам, као и већина земаља Источне и Jугоисточне Азиjе, има врло строге законе када jе у питању дрога, па уношење више од 100 грама бијелог праха повлачи смрт.

У том дијелу свијета трговина њоме види се не само као штетна по поjединце коjи jе конзумираjу, већ и као поткопавање друштва и државе у цјелини, jер потпируjе криминал, са обзиром на то да особе коjе су у "загрљаjу" активних супстанци неријетко посежу за пљачком, а високи приходи од продаjе преливаjу у трговину оружjем и користе за финансирање других незаконитих радњи.

У земљама као што су Кина, Таjланд, Сингапур и Виjетнам смртну казну, по правилу, повлаче не само криjумчарење и производња дроге, већ и присиљавање других на њено конзумирање и организовани криминал у вези са њом, попут физичких обрачуна или злоупотребе положаjа.

Према извјештавању медиjа у Jугоисточноj Азиjи, у Виjетнаму тренутно на погубљење чека 586 особа, од коjих 117 већ испуњава све правне услове за извршење наjтеже казне.

Донекле иронично, та казна у Виjетнаму се извршава иглом, односно, убризгавањем смртоносних хемиjских супстанци.