Милева Марић Ајнштајн је жена слободе, каже Јелена Мила, позната глумица, ауторка, продуценткиња и драмска списатељица, која је у дуодрами која носи име по научнице коју је историја, неправедно, забиљежила прије свега као прву супругу познатог физичара.
У представи "Милева Марић Ајнштајн" у којој Јелена Мила игра насловну улогу, наша публика је имала прилику да види и Милоша Анђелковића, у двострукој роли, као Алберта Ајнштајна и њиховог млађег сина Едуарда. Сценографију представе која је изведена у оквиру фестивала МАКАДО у Додесту урадила је Амалија Орфелт, а костиме позната српска дизајнерка Драгана Огњеновић. Ова представа премијрно је изведена у Шведској 2018. године, на шведском, а тек љетос изведена је на српском, у кући Ђуре Јакшића у Београду.
– Жељела сам да имам паметну, лијепу, талентовану, генијалну математичарку, која се заљубила. То је била врхунска љубав која је стварала науку и помјерала свијет. Ако бих неком пожељела да се заљуби то је да се заљуби као њих двоје – каже она.
Предаставу је почела да планира још 2010. године на идеју јесдне публицисткиње из Шведске. У како каже "тумарању Милевиним животом" дошла до књиге Радмиле Милентијевић. Осим књиге скупила је и бројна љубавна писма, Милеве и Алберта, као и прегршт материјала и тако извукла кључне моменте из њеног живота који су одредили њену судбину. Каже да је знала да правити представу о Милеви значи "на неки начин смањити Албера", што су били кљични изазови за стварање ове драме. Један од изазова је био што је Милева представљана као "јадница, мученица, мало ћопава, ако треба болесна", односно "лијево сметало" на Албертовом путу ка научној слави.
– А ја сам помислила... хајде да видимо ту жену, која је била јака, снажна, отишла је да студира у Цирих, долази из породице која је имала толико високе цивилизацијске видике да је у то вријеме, крај 19. вијека, пошаље на високе школе. А онда иде наша прича... наводно била је ћопава па нико није хтио да је ожени... – истиче она.
Почела је да ради представу искључиво за шведску публику, јер је мислила "да ми имамо Милева Марић Ајнштајн колико хоћемо". Међутим, и код нас је она представљана као паћеница и мученица. Овој теми, поред оне драмске стране, Јелену Милу је привукла и њена егзактна природа, јер је она дипломирани лабораторијски техничар физике из гимназије и воли математику коју сматра уживањем јер је "математички свијет, свијет поезије". Има доста података да су Милева и Алберт најважније теорије током свог живота развијали заједно, што много говори о уму научнице која потиче из Каћа у Војводини.
– Њега нисам дирала, он ме не занима, ја сам жељела да испричам Милевину причу. Шта је Алберт рекла је њена прича. А, она никад није негирала његову величину, била је пуна поштовања, сматрала га инспиративним, нечим што је дио њеног живота, њена највећа љубав – каже она.
Ако је Алберт био визионар, Милева је била визионар на квадрат, каже Јелена Мила појашњавајући да је кренула од Милевиних биографских података да би Швеђанима објаснила ко је била та жена.
Швеђани су након премијере били збуњени, каже она и присјетила се двије гледатељке које су након представе биле веома збуњене и рекле јој да не могу да вјерују да је Ајнштајн - тај симбол науке, био такав човјек.
– Крајње вријеме је да испричамо другу причу о Милеви Марић Ајнштајн. Ја сам то нацртала публици у Шведској и добила сам коментаре попу "нисмо знали да је имао такву жену" и "не можемо да вјерујемо какав је био човјек" – каже она.
Тек кад је превела текст на српски схватила је колико ми не познајемо живот Милеве Марић Ајнштајн, и колико и наша јавност "пати" од предрасуда о овој научници које владају свијетом, њеној трагичности и њеној науци.
– А она је феминизам на квадрат – закључила је она.
Већ наредни мјесец ауторку представе "Милева Марић Ајнштајн" опет ћемо имати прилику да видимо у Подгорици, али у улози прије свега продуценткиње и промотера шведског филма у нашој земљи.
С.Ћ.
