Кроз историју човјечанства, али и свакодневно, сусрећемо се с већим или мањим лажима. На тежини добијају кад их изговарају они са значајем. Свакодневно... А, лаж је лепршава, занимљива, маштовита, понекад чак и чаробна... ствара илузију, чак и да сте информисани, нарочито данас у развијеним интернетским конекцијама. Насупрот њој је истина, често болна.
Управо о томе је са сцене проговорио један од најчувенијих лажова у историји барон Хијеронимус Карл Фридрих Минхаузен, стварни историјски, књижевни, позоришни, филмски лик, али и онај коме је успјело да уђе у уџбенике и књиге из психологије и медицине. Својим трудом заслужио да се синдром назове по њему. Као и позоришно упризорење које је прије неколико ноћи, на сцени Додест КИЦ "Будо Томовић" у такмичарском програму седме Манифестације камерних драмских остварења - МАКАДО изнио хрватски глумац Вили Матула. Монодрама "Минхаузен" настала је у режији Бориса Ковачевић, а по тексту Готфрида Бургера.
Представа се игра 24 године, још од 1998. године. Данас, с обзиром на вријеме кад је настала, као и вријеме када је живио Минхаузен или када су писане прве књиге о њему, лакше је препознати и разоткрити лаж, него ли манипулацију, полуистине, каже глумац.
– То је оно најгоре што нам се догађа, нарочито када су у питању људи који нас воде. Велика је разлика између вођства и манипулације. Вођство је нешто врло важно и одговорно, без чега друштво не може - каже Матула.
Он додаје да смо већ дуже вријеме сви присиљени да се легитимишемо као демократе, али погледајмо у ком све смјеру та демократија одлази...
– Зато је Минхаузен сигурно метафора и за то - каже Матула.
Ондашњи Минхаузен је из данашње перспективе чак и наиван. Матула оцјењује да је кроз представу лик забаван и више говори о томе што је наша машта у стању.
– То су све слике које може да створи и отвори, за разлику од оних који нису маштовити, и који су најчешће насилни, претворни, и кад-тад их ухватимо с прстима у тегли пекмеза - додаје Матула.
Ж.Ј.
