Možda će nekome biti čudno da vremensku prognozu povežemo jednim muzičkim događajem, ali kada je dirigent Alesandro Kadario u pitanju, to uopšte nije nevažno. Podsjetimo, početak prošle sezone, kada je upravo Kadario dirigovao Crnogorskim sifonijskim orkestrom, obilježile su obilne padavine usljed kojih je popustio krov na Muzičkom centru, pa je koncert umjesto u dvorani, održan u Kamernoj sali.

No, kako kroz osmijeh kaže Kadario, nebo je nad Podgoricom ovih dana vedro...

– Sve je mnogo ljepše jer je praćeno i lijepim vremenom. I program koncerta u potpunosti korespondira sa ovim lijepim vremenom. Počeli smo dramatičnim tonom, a završili kao po jednom sunčanom danu uz lijepu atmosferu. Tako da bih ovo sve završio starom latinskom izrekom "per aspera ad astra" ("preko trnja do zvijezda") - kazao je dirigent.

Bramsov koncert za violinu i orkestar u d-duru i Betovenova simfonija br.5 u c-molu je izazov koji su svi akteri ove večeri bez po muke prevladali, i on kao jedan od najznačajnijih italijanskih i evropskih dirigenata mlađe generacije, i violinistkinja Frančeska Dega, kao i naš CSO.

Iako iz različitih epoha, izabrana djela i Betovena i Bramsa povezuju jake veze, objašnjava Kadario.

– To jesu različite epohe, Brams i Betoven, ali ima jedna nit koja ih povezuje, a koja, mogu slobodno da kažem, nije uopšte toliko tanka. Brams stvara na Betovenovom muzičkom nasljeđu. Znači, Betoven je tipičan klasicizam, to je ono što ga odvaja u ovoj muzici. A zatim Brams koji to muzičko nasljeđe nadograđuje i obrađuje, dodaje futurističke i eksperimentalne momente. Zvuk se, naravno, mijenja. Ono što publika dobija ovim koncertom je upravo to, dva različita stila. Jasne su dvije struje, dvije škole i dva potpuno različita stila - kazao je Kadario.

Sa violinistkinjom Frančeskom Dega, kako je otkrio za "Dan", vežu ga dugogodišnje prijateljstvo i saradnja. No, koncert u Podgorici pamtiće oboje kao prvi na kome su zajedno izveli Bramsa, on za dirigentskim pultom, ona sa svojom violinom.

– Nakon poziva umjetničkog direktora Muzičkog centra Crne Gore Marka Simovića i predloga da izvedemo Bramsa odmah sam se složio, i Frančeska je bila prvi izbor. Prvo zato što se poznajemo lično, studirali smo u isto vrijeme na istoj školi. Pritom Frančeska Dego je jedan izuzetan profesionalac, jako je poznata na međunarodnoj sceni kao solista. A, i ovo je jedan izazov, jer po prvi put izvodimo nas dvoje Bramsa zajedno. Sarađivali smo na mnogim projektima, izvodili različite programe, ali nikada Bramsa. Ovo je bila premijera.

Kadario predvodi mlađu generaciju italijanskih i evropskih dirigenata koji sebe ne ograničavaju na jedan muzički žanr. Podjednako se uspješno dokazuje na svim frontovima - simfonijska muzika, Opera balet.

- Dirigente pokušavaju da ograniče, zarobe u jednom žanru, da se bave samo simfonijskom muzikom, ili samo baletom, solo pjevanjem, ili operom. Ja kao prvo nisam karakterno takav tip i pošto sam ja potekao iz orkestra, gdje sam svirao violinu, meni je bio prioritet kao i početak dirigiranje u simfonijskom orkestru. Ali i moja ličnost, moj karakter i interesovanje nisu uska, ja volim muziku, volim kulturu uopšte.  Svaki žanr pruža nešto novo, svaki daje nešto više, što ne znači da radim površno, nego da svaka muzika nosi sa sobom i poteškoće i olakšice, ali svakako, ako je neko zainteresovan, omogućava eksperimentisanje, ali i mogućnost da uđe u suštinu i da se ta djela predstavi na najbolji mogući način. Zato, ne mogu, ne želim, da se ograničim samo na jednom i želim da radim više, ali ponavljam, nije u pitanju površnost, nego prosto znati, željeti i voljeti da se proba - objasnio je on.

Kadario je jedan od najznačajnijih predstavnika nove generacije dirigenata, podjednako uspješno vlada i simfonijskim i operskim programom. Počeo je kao simfonijski muzičar, violinista, otkriva nam on.