"Убрзана умјетност - Accelerated Art" назив је самосталне изложбе ликовног умјетника Младена Блажевића коју је прексиноћ у Дворцу Петровића отворио перформансом. Поставку чине класичне слике, видео-радови, инсталације, стрип цртежи, рељефи, илустрације, али исто тако и његове кратке приче и басне. Присутне је у Блажевићеву причу кратко увела мр Милена Мијовић Дурутовић, и сама ликовна умјетница и кустоскиња Центра савремене умјетности Црне Горе.

На крају перформанса, Блажевић који се захваљујући својој "брзој" картинг трци попео на побједничко постоље, одлучио је да га препусти дјеци. Зато нас је занимало, сматра ли он да је битно бити "број 1", када, зашто и у којим ситуацијама.

– У спорту је битно бити први. Но, у тренутку сам снимио што ће се десити и одлучио сам да постоље препустим дјеци - каже Блажевић за "Дан".

Блажевић који је и возач картинга, каже да га је умјетност одвела на стазу.

– Тачније, на стазу ме довело моје истраживање "Естетика брзине", у оквиру којег сам урадио и овај перформанс, а на основу неких теоријских истраживања и читања. Одлучио сам да дођем на стазу, мјесто које није нимало умјетничко, на коме нема монтирања, и одлучио да постанем тркач, да бих истражио и почео да објављујем - каже умјетник.

Чињеницу да смо се сви ми, па чак и планета Земља, убрзали, Блажевић не коментарише негативно.

– Друштво достиже огромно убрзање, и то није ништа ново, то се већ дешавало кроз епохе. Но, сада ми живимо у том времену. Зато, сматрам да и умјетност мора да се убрза, да је заостала за свим другим категоријама, да је изгубила брзину која је потребна. Нисам од оних који кажу да треба да застанемо, да се закочи. То је немогуће. И нема разлога за тако нешто. А, што се тиче убрзања планете, морамо се ускладити с њом, јер ако се стисне нека кочница, избациће нас у орбиту. Не треба се плашити друштвене акцелерације. Истражујући, дошао сам до закључка да је убрзање дошло до феномена друштвеног убрзања. И с тим феноменом и умјетност треба да се стопи како би имала визију за будућност, оно предстојеће - каже Блажевић.

Зато су, каже, и његове басне и приче кратке, како би се брзо прочитале и како би се читалац брзо насмијао.

– Вријеме се може обухватити, ако хоћемо. Постоји рад "Историја брзине". То је тема која се мора даље истраживати. И брзина, као и вријеме и простор, има своју историју. Мислим да је кључ свих рјешења у убрзању - појашњава Блажевић.

Поставка, за коју је стручни текст написала мр Маша Влаовић, може се погледати до 15. априла.

Ж.Ј.