У склопу самосталне изложбе ликовне умјетнице Ирене Лагатор Пејовић "Повезани пејзажи", одржана су два предавања. Најприје се публици у просторијама Фондације Петровић Његош обратила пољска историчарка умјетности др Каролина Мајевска Гуде, кустоскиња ове поставке Лагатор Пејовић, а потом и кустоскиња Центра савремене умјетности Црне Горе Анита Ћулафић. Изложбу Лагатор Пејовић организовали су Фондација Петровић Његош и ЦСУЦГ - Лабораториjа колекциjе умjетности несврстаних земаља. "Повезани пеjзажи" Лагатор Пеjовић завршена је 10. маја, али се рад на стази у парку одржава постепено до 10. септембра.
Умјетница је током вечери модерирала разговор са кустоскињама, и дала уводник у вече најављујући наредна дешавања везана за "Повезане пејзаже".
Пољска кустоскиња др Мајевска Гуде публици се обратила онлајн. Из више наврата она је истакла да не само радови представљени на "Повезаним пејзажима", већ генерално рад Лагатор Пејовић у себи поред естетских, носи и снажне етичке поруке везане за еколошко и социо-политичко освјешћивање. А, све то, како је истакла Мајевска Гуде кроз феминистичку визуру и наглашен истраживачки процес, који карактерише и умјетничка интервенција. Она је појаснила и зашто су се одлучиле да ову поставку амбивалентно наслове "Повезани пејзажи".
– Овај наслов не треба посматрати толико метафорички, колико фигуративно, а проистеклог из материјалистичког и феминистичког начина мишљења - рекла је Мајевска Гуде, наводећи да је разлог томе и перформативност коју ова поставка у себе и те како укључује. Такође, да наслов постулира не само повезаност са околним природним пејзажом - парком, већ и оним што је наслијеђе мјеста - Дворца Петровића - односно Галерије умјетности несврстаних земаља "Јосип Броз Тито", колекције радова која је остала из једног прошлог времена и Покрета несврстаних.
О Галерији умјетности несврстаних, која је настала и кореспондирала и са политичким принципима Покрета несврстаних, од којих је најважнији био мирољубива коегзистенција, говорила је Ћулафић.
– Мислим да смо кроз програм Лабораторија и сарадњом с умјетницима успјели да утремо пут будућим умјетничким и научним доприносима и истраживањима, а која поједина дјела ове колекције успјешно стављају у одређени контекст, актуелизујући је и дајући могућност новог кустоског читања - рекла је Ћулафић, између осталог.
Ж.Ј.