<p>Наод Зорић крај једног од својих радова</p>

Naod Zorić kraj jednog od svojih radova / -foto: igor šuntić

Naod Zorić: „Kvintesencija kosti“ jeste srž i suština onoga što radim

Prošlost može biti kratka i dugačka, kratka je koliko je nama lakše, dugačka je koliko smo kadri živjeti je. Ni sam ne znam koliko je prošlost utkana u mene, ja je grlim kao moje sveto, kaže Naod Zorić

Samostalna izložba slika mr Naoda Zorića naslovljena „Kvintesencija kosti“ biće otvorena večeras, 25. februara, u 19 časova u Dvorcu Petrovića, galerijskom prostoru Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore. I kao i dosad, Zorić će nam se predstaviti svojim istraživanjem i viđenjem prošlosti, lične i kolektivne, onog što stoji iza toga kakvi smo mi današnji. Slikama, koje su rezultat dubokog, ponekad i bolnog traganja, ali istovremeno, kojima Zorić svojim autoironijskim, autohumornim otklonom, daje i onu tako potrebnu dozu životnosti koja ne dopušta da se zapadne u patos patetičnosti. I na tome već preko 30 godina istrajava Zorić, a što čini njegov rad suštinski prepoznatljiv na našoj i regionalnoj likovnoj sceni.

A, uprkos bogatom izlagačkom iskustvu, samostalno i u kolektivu, zanimalo nas je što Zorić očekuje od ove izložbe koja će biti otvorena do 25. marta.

– Očekujem prvo da ja vidim šta sam to radio, da u čistom galerijskom prostoru sagledam i kritički vidim gdje se to nalazi i kuda ide ono što sam radio. Tako vjerujem da i posmatrač moga rada isto želi - kaže Zorić.

Zahvalan timu MSUCG

• Kako ste birali radove za ovu postavku? Što ih je „preporučilo“?

– Radove, slike i crteže odabrala je kustoskinja moje izložbe Natalija Đuranović. Natalija moja koleginica, sjajan slikar i divan čovjek, rukovodila je čitavim projektom. Natalija je i pisala i tekst osvrt na moje stvaralaštvo, kao i Vuk Vuković. Puno im hvala. Želim da se zahvalim i MSUCG - svim zaposlenima, posebno ljudima koji su učestvovali u realizaciji moje izložbe.

• Zašto ste postavku u Dvorcu Petrovića naslovili „Kvintesencija kosti“? Kakva je to „suština“ – genetika i-ili nešto više od genetskog „zapisa“?

– Naziv izložbe „Kvintesencija kosti“ jeste srž i suština onoga što radim. To me interesuje i volim da mislim o tome. To je moje individualno, pa i moje prošlo, kost od kosti satvorena a ne stvorena, ja od kosti, od kosti rođen. Svaki etnos ima svoju kost. Od koje si i kakve kosti. Može li to ta kost ponijeti? Zabolje me kost na promjenu vremena i oca mi je isto ovako, ovdje na ovo mjesto isto mi je djed imao isturenu kost...

• Koliko ste, i zašto, i ovaj put bili posvećni likovima (i događajima) koji su dio Vaše lične, ali i naše zajedničke prošlosti? Zašto je bitno posvetiti se tumačenju prošlosti na način kako to Vi činite?

– Prošlost je vrijeme koje se dogodilo. Prošlost i moje sadašnje je u krvi, mlijeku i kosti, i traju kroz mene, pa i ono što nijesam od rođenja imao, vidio i doživio, živi kroz mene i vjerujem da je to zavjet predaka, da bi bili svi jedno. Ozbiljna je to istina, filosofija neba i zemlje. Dostojanstvo „mog“ Crnogorca je vječita borba i patnja za uspravan pogled bistrih očiju, koja samo put nebesa gledaju. Dostojan svojih predaka. Prošlost može biti kratka i dugačka, kratka je koliko je nama lakše, dugačka je koliko smo kadri živjeti je. Ni sam ne znam koliko je prošlost utkana u mene, ja je grlim kao moje sveto.

• Kako uopšte nastaje slika? Što Vas dovodi do nje? Koliko je to u stvari proces, a koliko pitanje trenutka? (Jer, prilikom jednom ranijeg razgovora ste mi rekli da stvarate impulsivno).

– Slika, mislim da prvo nastaje u glavi, u svijesti i odgovornosti prema sebi i radu. Bez velikog pregnuća i ozbiljne posvećenosti, nema slike, ili ima samo laž da nam oči zamađija. Slikarstvo mora biti dio vas, vaš smisao, ozbiljnost i radost života. Usamljenost prozvodi misao a misao kvalitet. Impulsivan sam, brzo mislim a hrabro idem u problem na slici, trudim se biti promišljen i originalan.