ILIJA GAJEVIĆ, REŽISER / -PRIVATNA ARHIVA I. GAJEVIĆ
03/10/2023 u 12:38 h
Živana JanjuševićŽivana Janjušević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Nedostaje nam odgovornost prema onome šta pričamo i slušamo

U našem fokusu su bile Platonove ideje koje se tiču dobrobiti i razvoja samog pojedinca koji je u temelju svoje zajednice. Smatrali smo da je to prvi nivo koji moramo preskočiti da bismo uopšte imali pravo da razmišljamo o široj zajednici, a kamoli državi, kaže Ilija Gajević, reditelj predstave „Država, zamislite”

"Država, zamislite" naјnoviјa јe predstava iz radionice Dramskog studiјa "Prazan prostor". Komad rađen u formi performans-predavanja režirao јe Iliјa Gaјević na osnovu čuvenog Platonovog spisa "Država (ili O pravičnosti)". Premiјerno јe izveden priјe nepune dviјe sedmice. Glavne role tumače Bogdana Kostić i Slaviša Grubiša. Autorski tim pored Gajevića čine i Milana Matejić - dramaturgija; Lina Leković - kostim; Marija Backović - izvršna producentkinja i Ivana Vujošević, dizajn plakata.

Predstava preispituje neke od osnovnih političkih i društvenih pojmova koje Platon izdvaja, a sa rediteljem Gaјevićem razgovarali smo kako ih јe razvio u današnjem lokalnom i globalnom kontekstu.

Predstava "Država, zamislite" bazirana je na čuvenom Platonovom spisu "Država". Kako ste došli do te ideje i zašto ste baš Platona "stavili" u pozorište?

– Dijalogu "Država" sam se nekoliko puta rado vraćao kao čitalac. Moralo je da se poklopi puno stvari da bi se rodila ideja o pozorišnoj predstavi, ali jednom kad sam došao do nje nisam mogao da je se otresem. Pažljivo sam okupljao ekipu saradnika, jer sam znao da će proces biti specifičan pošto tekst ne nudi dramski sukob. Gledao sam da to budu ljudi s kojima se dobro razumijem i koji imaju želju da se uhvate u koštac sa temama koje Platon otvara. "Prazan prostor" je, naravno, bio prirodna adresa za produkciju ove vrste.

Potencijal idealnog školskog časa

Predstava je po formi performans – predavanje, gdje dvoje glumaca propituje (predaje) neke ideje i pojmove. Zašto ste se odlučili za tu formu? Zašto ste publiku "vratili u školske klupe"?

– Forma performans-predavanja je jako bliska mom senzibilitetu. Vjerovatno ima veze sa tim što sam po obrazovanju profesor jezika i književnosti, a bavim se dramskom pedagogijom i različitim aspektima pozorišnog stvaralaštva. Ona nudi mogućnost da se publici predstavi sadržaj sa edukativne strane, a da se onda unutar toga otvori prostor za estetsko oblikovanje i doživljaj. Utisak svih nas koji smo radili na predstavi je da se ova forma prirodno stopila sa Platonovim sadržajem koji ne nudi mnogo dramskih elemenata, izuzev dijaloga. Htjeli smo da komuniciramo jasno, čisto i jednostavno. Potpuno mi je u redu ako se neko u publici osjeti kao da je opet u školskoj klupi, samo se nadam da će im naša predstava pružiti jedno novo iskustvo i ukazati na potencijal nekog idealnog školskog časa.

Koje to osnovne Platonove ideje iz ovog spisa smatrate najinteresantnijim? Koliko su se država, pojedinac, pa i ljudsko društvo promijenili u odnosu na vrijeme antičke Grčke? Jesmo li išta odmakli? Da li smo slobodniji ili smo, možda, jače okovani i u većoj tami, nego ljudi nekada?

image

Богдана Костић, сцена из представе

-PRIVATNA ARHIVA I. GAJEVIĆA

– U našem fokusu su bile Platonove ideje koje se tiču dobrobiti i razvoja samog pojedinca koji je u temelju svoje zajednice. Smatrali smo da je to prvi nivo koji moramo preskočiti da bismo uopšte imali pravo da razmišljamo o široj zajednici, a kamoli državi. Na kraju krajeva, to je u skladu i sa liberalnim uređenjem u kom živimo, iako nas "niko nikad nije pitao u kojoj ćemo državi da se rodimo". Mi se nismo trudili kao Platon da predstavimo naš, ili njegov, ili bilo čiji idealni sistem društvenog uređenja, jer vjerujemo da bi to bio ćorsokak. I to prije svega mislim u pozorišnom smislu. Ne želim da mi neko sa scene docira već da mi otvara prostore za zamišljanje. Tako da smo ključ upravo tražili u tom pozivu za zamišljanje, jer u toj tački možda i može da se desi neka smislena promjena.

Ne znam šta da kažem po pitanju odnosa ka prošlosti i antici. Vjerovatno je sve dosta slično kao i prije 30.000 godina kad su stvarani najstariji pećinski crteži na koje referišemo u našoj predstavi.

U najavi pred premijeru, naveli ste i da Vam je bitan segment priče i pričanja. Na šta ste konkretno mislili? Da li smo mi danas izgubili sposobnost da pričamo, ali i da slušamo priče?

image

Славиша Грубиша, сцена из представе

-PRIVATNA ARHIVA I. GAJEVIĆA

– Mislio sam konkretno na to da kad god u "Državi" dođe do posebno komplikovanog problema ili pojma, on se ne rješava raspravom već pričanjem priče. Te priče nisu uvijek jednostrane alegorije ili parabole već je njihovo značenje dosta upitno, te otvaraju više pitanja, nego što nude odgovora. Platon na jednom mjestu mitove naziva "dozvoljenim lažima" jer smatra da su neke od tih priča, iako malo vjerovatne, nužne za funkcionisanje države. Mislim da ne moram posebno da obrazlažem šta bi sve to u današnjem kontekstu moglo da znači.

Ne mislim da smo izgubili sposobnost da ih pričamo i slušamo, naprotiv. Ali mi se čini da nam nedostaje odgovornost prema tome šta pričamo i slušamo.

Ž.JANjUŠEVIĆ

 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
20. novembar 2024 02:04