Сретен Крстић у Великој сали Музичког центра / -фото: С.Ћ.
02/04/2022 u 13:09 h
Svetlana ĆetkovićSvetlana Ćetković
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Виолиниста Сретен Kрстић: Нема утабане стазе до каријере и успјеха

Од великих диригената можете много да научите. Али, мало је добрих. Има много више такозваних диригената. У првих пет минута ми музичари знамо с ким имамо посла, каже Крстић

Чувени српски виолиниста Сретен Крстић, концерт-мајстор Минхенске филхармоније пуне четири деценије, и дуже од десет година на челу "Загребачких солиста", наступио је синоћ с Гудачким ансамблом Црногорског симфонијског оркестра.

Угледни виолиниста оправдао је репутацију изузетног педагога, јер је своје огромно искуство протеклих дана несебично дијелио са нашим гудачима о којима има позитивно мишљење.

– Ниво је доста висок, и колеге су врло спремне и могу да одсвирају много тога. Али, оно што је најважније, јесте баш та жеља да се науче, спремност да нешто направимо заједно – казао је за "Дан Крстић.

Први корак у том правцу започео је вансеријским дјелима класичне музике - Серенадом за гудаче у ц-молу Чајковског и Бетовеном Симфонијом у ц-молу, коју је Крстић аранжирао за "Загребачке солисте".

Сретен Крстић рођен jе 1953. године у Београду. Виолину jе почео да свира у седмоj години. Од првих година пратили су га успјеси и награде. Као концерт-маjстор Свjетског оркестра младих наступао jе са солистима Хенриком Шерингом и Пjером Фурниjеом и диригентима Жаном Мартиноном и Бернардом Клеом (1975. и 1977). Од 1980. године је концерт-маjстор Минхенске филхармониjе, и наредних 40 година сарађује са највећим диригентима данашњице. Солистички концерти одвели су га у скоро све земље Европе, у Jапан, САД и бивши СССР.

Музичар и умјетник огромног искуства каже да не постоје утабани путеви до публике, каријере и славе. На особи је како ће се и на који начин пробити, каже он.

– Ти путеви су толико различити, и толико несигурни. Освојити награду више ништа не значи, а још мање је гаранција за каријеру. У игри је и стицај околности, затим да ли вас чује неки добар диригент или професор. Данас, у односу на вријеме кад сам почињао, важи како ће се ко снаћи – објаснио је он.

Пандемија дјеловала разорно на музички свијет

Пандемија је највише проблема створила извођачким умјетностима, посебно музичарима. Толико је дјеловала разорно да је у Њемачкој дошло до краха музичке сцене. Но, по Крстићу, није за све крива корона...

– Прије бих то назвао "пландемија" него пандемија. Било како било, то је дјеловало разорно на музички свијет, култура је срозана поприлично. Слободни умјетници буквално су дошли на ивицу преживљавања. И то је дуго трајало па су многи били приморани да промијене професију. То је све веома тужно. На сву срећу, полако се враћамо, мјере су све блаже. Надам се да ће бити још боље – поручује Крстић.

У доба кад је он почињао све је кретало од школе, ако имате таленат наставник је савјетовао родитеље да дијете упишу у музичку школу. Тако је почео и он дружење с виолином, али, како каже маестро, његов почетак се није разликовао од почетака других. Оно што је било значајно је кад су га изабрали да буде концерт-мајстор Минхенске филхармоније и рад с великим диригентима.

– Од великих диригената можете много да научите. Али, мало је добрих. Има много више такозваних диригената. У првих пет минута ми музичари знамо с ким имамо посла. Мало је добрих, има доста средњих, а што је најгоре, већина њих је убијеђена да су добри, а то је тужно и мало трагично. Јер, човјек кад изгуби критеријуме и почне да умишља да много зна, па кад онда "преноси знање"... то није добро – објашњава Крстић.

С.Ћ.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
25. april 2024 13:41