Ивезић и Мурсељевић / -фото: С.Ћ.

Судар града, човјека и природе у објективу

Градски мотиви и природа били су инспирација за фотографије којима су се наша два умјетничка фотографа Дамир Мурсељевић и Роберт Ивезић представила подгоричкој публици у галерији "Ф 64"

Изложбе фотографиjа "OVERDUBs" Мурсељевића и "Urban reflect" Ивезића, отворене у исто вријеме и на истом мјесту, представљају двије посебне цјелине, казао је историчар умјетности и члан Умјетничког савјета ове галерије Милош Марјановић, отварајући пред бројном публиком поставке.

Фотографије Дамира Мурсељевића приказују својеврсни судар, или боље рећи, спој природе и урбаних призора. Његове фотографије, спојене по узору на филмску траке, свједоче о исконској повезаности природе и града, навео је Марјановић. С друге стране, Ивезић се у потпуности ослања на градске мотиве, у којима човјек и обриси грађевина чине нераздвојиви урбани пејзаж, истакао је он.

Спој природе и градских призора је слојевит, каже он. Наиме, указује публици да је град неиздвојиви дио природног окружења, али он и опомиње колико наше дејство утиче на околину и да смо ми дио и урбаних средина и природе.

Архитектура је "буквално само позадина", каже Ивезић. Она му помаже и омугућава да истакне оно што види у данашњој цивилизацији.

– Волим да прикажем отуђеност човјека од друштва, посебно у последње вријеме. Та отуђеност није ништа ново, предвидјела се и осјетила још педесетих година прошлог вијека, послије неореализма, као у филмовима Микеланђела Антонионија, по чијим филмовима сам и назвао своје фотографије. Он је тада већ видио отуђеност људи од друштва, усредређеност човјека на материјализам. Желим управо то да прикажем, али сада у новом свијету, у којем више човјек не може да се лиши напретка и технологије. Архитектура је подлога за то – истиче он.

Фотографије попут филмских трака

Преклапање фотографија - односно дупла или вишестерука експозиција основ је рада и умјетничког рукописа Дамира Мурсељевића од када се бави овом умјетношћу. Кад су фотографије у питању не воли предвидљивост, па ни садржај фотографија које је изложио овог пута нису биле унапријед осмишљење - преклапања призора са Скадарског језера и неких европских метропола догодили су се тек у студију. Догоди се судар, некад успјешан, некад не, каже он.

– У том судару добијем неки мој филм, фотографије су попут филмских трака, и добијам покретну слику. Посматрајући ове фотографије и пратећи их и јесмо у неком филму. То је неки апстрактни спој, иако има доста фигуративних елемената – објашњава Мурсељевић.

Он истиче да не воли да утиче на посматрача и сугерише му, него допушта да свако у његовом радовима види и нађе се.

Призори на његовим фотографијама су снимљени углавном у Подгорици, двије у Београду, затим Бечу и Тирани. Како каже, фотографије настале у Подгорици изискивале су највише труда.

– Најтеже их је направити овдје и треба се баш потрудити. Архитектура у већим градовима је већ изграђена, цјеловита је, има сјенки и углова. Овдје је теже, али сам њима задовољнији – каже он.

Ивезић и Мурсељевић су први у низу домаћих фотографа који ће излагати у галерији "Ф 64" захваљујући повјерењу Умјетничког савјета које су добили на конкурсу.

С.Ћ.