Kompozitor Ludvig van Betoven umro je sa 56 godina u Beču, prije skoro dva vijeka, a biografi od tada pokušavaju da objasne uzrok smrti velikog umjetnika, njegov progresivni gubitak sluha i dobro dokumentovane borbe s hroničnim bolestima. Tim naučnika koji je sekvencirao Betovenov genom koristeći pramenove kose njemačkog kompozitora sada možda ima neke odgovore, prenosi N1.
Zastoj jetre ili ciroza, je najverovatniji uzrok Betovenove smrti. Propadanje ovog organa izazvano je nizom uzročnika, uključujući i konzumaciju alkohola, rekli su naučnici.
- Proučavali smo moguće genske uzroke njegova tri glavna kompleksa simptoma – progresivnog gubitka sluha, gastrointestinalnih simptoma i bolesti jetre, koja je na kraju dovela do njegove smrti zbog zastoja jetre, rekao je Markus Noten s Instituta za ljudsku genetiku Univerziteta u Bonu, jedan od koautora istraživanja.
Betoven je, rekao je Noten, imao „jaku genetsku predispoziciju za bolesti jetre“ i sekvence virusa hepatitisa B otkrivene su u njegovoj kosi.
- Vjerujemo da je bolest nastala kombinacijom genetske dispozicije, dobro dokumentovane hronične konzumacije alkohola i infekcije hepatitisom B, rekao je Noten.
Johanes Kraus s Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju kaže da je hepatitis B „vjerovatno bio prilično uobičajen u to vrijeme početkom 19. vijeka.“
- Barem u poslednjih nekoliko mjeseci prije smrti bio je zaražen virusom hepatitisa B, rekao je Kraus.
Šta se desilo sa sluhom
Autori studije, objavljene u srijedu u časopisu „Cell Press Current Biology“, nisu uspjeli da utvrde uzrok gubitka sluha zbog kog je Betoven na kraju ogluvio.
Naučnici su analizirali osam pramenova kose za koje se tvrdi da su Betovenovi i utvrdili da je pet od njih „gotovo sigurno autentično, rekao je Tristan Beg sa Univerziteta Kembridž i glavni autor studije.
- Budući da smo rekonstruirali genom iz ultrakratkih fragmenata DNK, samo smo pouzdano mapirali oko dvije trećine, rekao je Beg.
Betoven, koji je rođen u Bonu 1770. i umro 1827. godine, borio se s gastrointestinalnim problemima u raznim razdobljima svog života, kao i sa žuticom.
- Bilo je razdoblja akutne bolesti u kojima nije mogao raditi, na primjer, njegovo jednomesečno razdoblje akutne bolesti u proljeće 1825. godine, rekao je Beg.
DNK otkrio vanbračno dijete
Proučavajući Betovenovu DNK i arhivske dokumente, otkrivena je i nepodudarnost u njegovoj pravnoj i biološkoj genealogiji.
Pronašli su „događaj očinstva izvan braka“ dijete koje je proizašlo iz vanbračne veze kod nekog od Betovenovih predaka po ocu, rekao je Tomas Kivisild s Instituta za genomiku na Univerzitetu u Tartuu.
Kivisild je rekao da se to dogodilo u nekom trenutku unutar sedam generacija između Aerta van Betovena, koji je živio krajem 16. vijeka i Betovenovog rođenja 1770. godine.
Beg je rekao da nije iznenađenje što o tome nema zapisa.
- Ne biste nužno očekivali da će očinstvo van braka biti dokumentovano, rekao je, budući da je „vjerovatno bilo tajne prirode.“
- Ne možete isključiti mogućnost da je čak i sam Betoven možda bio nezakonit, rekao je Beg.
Dodao je: "Ja to ne tvrdim. Jednostavno kažem da je to mogućnost i da je morate razmotriti.“
Betoven je u pismu iz 1802. tražio da se njegovi zdravstveni problemi, posebno gubitak sluha, opišu nakon njegove smrti.
- Imao je želju da bude proučavan posle smrti, rekao je Kraus.
- I to je na neki način, u osnovi, njegova želja koju ovim projektom donekle ispunjavamo, kazali su naučnici.
