Хипертензија, висок крвни притисак је стање у коме је крвни притисак изнад 120/80 mmHg. Горњи притисак (систолни притисак) заправо је притисак крви на зидове крвних судова у тренутку када се срце контрахује, тј. пумпа крв, док је доњи притисак (дијастолни притисак) период када се зид артерија опушта, а срце пуни крвљу - објашњава за "Дан" др Александар Бабовић, начелник Кадриологије у Општој болници у Беранама.

Према његовим ријечима, крвни притисак се најчешће постепено повећава, па болесник не осјећа симптоме све док се не појави нека од компликација хипертензије као што су инфаркт срца и инфаркт мозга (мождани удар или шлог). То је разлог, како каже др Бабовић, због чега се хипертензија назива "тихим убицом".

– Нелијечена или лоше регулисана хипертензија може да доведе до многих обољења срца. То су: дисекција аорте, која може довести до анеуризме; хипертрофије (задебљања) лијеве коморе срца и њеног увећања, познате као спортско срце; развој коронарне болести срца (ангина пекторис), срчани удар (инфаркт); мождани удар (инфарк мозга или шлог) - казао је др Бабовић. Бабовић додаје да у случајевима када крвни притисак нагло порасте, а посебно када постоје придружене болести – исход може бити фаталан.

Зато је, како наглашава, јако важно редовно контролисати крвни притисак и стање срца и крвних судова.

СИМПТОМИ

Очигледни симптоми хипертензије не постоје, али неки симптоми могу бити индиректно повезани са високим крвним притиском, а то су: јака главобоља, "притисак" у глави, крвављење из носа, убрзано и кратко дисање, узнемиреност, црвенило лица, крваве тачкице у очима, зујање у ушима, пробадање у грудима, умор, мучнина, повраћање и понекад грчеви екстремитета

ФАКТОРИ РИЗИКА

Др Бабовић наводи да су наследни фактори ако су ваши родитељи или блиски рођаци имали хипертензију, имаћете склоност хипертензији. Зато је, препоручује он, важно редовно контролисати крвни притисак.

– Године и пол: старењем се повећава ризик од хипертензије. Крвни судови губе еластичност због развоја атеросклерозе. Након 45. године повећава се ризик од хипертензије код оба пола. Након 65. године жене су подложније хипертензији од мушкараца. Недостатак физичке активности, неправилна исхрана: превише масне, слане, зачињене хране, индустријски прерађене хране, гојазност: када је проценат масног ткива, који се мјери на Ин Бодy ваги, већи од 20 одсто код мушкараца, а 28 одсто код жена, болести бубрега, болести ендокриног система: хипералдостеронизам (повећано лучење алдостерона, хормона надбубрежне жлијезде), феохромоцитом (тумор сржи надбубрежне жлијезде који лучи велике количине адреналина и норадреналина) и хипертитеоза (појачана функција штитасте жлијезде), трудноћа, узимање већих количина алкохола, стрес и активно и пасивно пушење - истиче др Бабовић.

ДИЈАГНОСТИКА

Дијагностика је јако важна код свих пацијената па тако и кардиолошки. Ако је крвни притисак већи од 140/90 mmHg 2-3 пута у три различита временска термина, поставља се дијагноза хипертензије. Изабрани доктор ће вас у том случају упутити код кардиолога, који ће вас прегледати, урадити ЕКГ и послати на даљу дијагностику ако процијени да је потребно.

–Та дијагнкстика обухвата, ЕХО срца, Холтер притиска, ергометрија, скенерска МСЦТ коронарографија, магнетна резонанца НМР главе, доплер крвних судова врата, лабараторијско испитивање, колор доплер бубрежних артерерија-објашњава др Бабовић.

ЛИЈЕЧЕЊЕ

Промјена животног стила

Промјена начина исхране

Избјегавање алкохола: ограничите унос алкохола

Престанак пушења

Увођење редовне физичке активности (препоручује се умјерена физичка активност, кардио-тренинг, и то по 30 минута најмање 5 дана недјељно)

Одржавање нормалне тјелесне тежине: уколико је проценат масног ткива, који се мјери на Ин Бодy ваги, повећан, редукција тјелесне тежине може снизити крвни притисак или превенирати хипертензију. Смањење стреса.