Услед брзине живота и свих оних обавеза коjе свакодневно родитељи проживљаваjу, често jе "лакше" да се диjете забави тако што ће му се дати да гледа нешто на телефону или неке цртаће на ТВ-у, без обзира на то да ли jе то садржаj на нашем jезику. Те тренутке родитељи обично користе да спреме ручак, поспреме кућу, одговоре на позиве и поруке... Међутим, шта се заправо догађа у дjететовоj глави док гледа садржаj коjи се пласира на интернету или ТВ-у?
– Данас, на основу разних истраживања коjа испитуjу утицаj електромагнетног поља мобилних телефона на дjецу (Марковић, В., & Станковић, 2016), можемо са сигурношћу рећи да деветнаест одсто дjеце од двије до пет година ће приjе узети телефон, него отићи напоље да се игра са своjим вршњацима. Дjеца узраста до двије до три године, као и дjеца од четири до пет година већ знаjу и да користе паметне апликациjе и проводе вриjеме играjући игрице, а да не помињемо jедну четвртину дjеце од двије до пет година коjи знаjу како и да обаве телефонски разговор. На жалост, родитељи нису свjесни последица коjе могу произићи прекомjерним излагањем ТВ-садржаjима и мобилним телефонима. Нека дjеца коjа у раном узрасту почну да гледаjу превише цртаћа на телефону и ТВ-у, почињу да формираjу своj свиjет и развиjаjу комуникациjу унутар себе, што подсjећа на аутизам. Немаjу контакт са људима око себе, немаjу комуникациjу са вршњацима, jедино са родитељима или наjближим члановима шире породице. Разумиjу налоге, али немаjу комуникациjу коjа jе очекивана за узраст. Не развиjаjу функционалну и смислену игру. Често буду љути и показуjу биjес када им се одузме телефон или угаси цртаћ, и тешко се умире, jер су потпуно опчињени садржаjем коjи гледаjу. Неки психотерапеути за оваj проблем користе термин "екранизам" коjи означава негативне утицаjе екрана на мозак дjеце у наjраниjем узрасту – казала је Анђела Шћекић Тодоровић, психолог и гешталт психотерапеуткња.
Шћекић Тодоровић каже да гледаjући цртане филмове, или било коjи садржаj пласиран на интернету, диjете на несвjесном и свjесном нивоу присваjа информациjе.
– Дијете почиње да опонаша садржаj коjи гледа, а уколико нема комуникациjу са родитељем након гледања и не добиjа обjашњења коjа може да разумиjе након оног што jе гледало, оно ствара своj свиjет. Уз то се дешава да диjете коjе гледа "модерне" цртане, Јутјуб видее гдjе се приказуjе насиље међу главним актерима- почеће да испољава облике агресивног понашања. Било би значаjно да родитељ преузме своjу улогу у том случаjу, и заправо разговара са дjететом током гледања цртаћа. Важно jе да се истиче не само физичко понашање, већ да се издваjаjу емоциjе, како би диjете могло да разликуjе добро од лошег. На примjер ако jе у цртаном филму приказано диjете коjе се љути на свог другара и повриjеди га, jако jе вазно да родитељ тада приступи свом дjетету са много пажње и да заjедно коментаришу ружно понашање актера из цртаћа. Било би добро да се спознаjу емоциjе коjе актери приче показуjу и да родитељ заjедно са дjететом разговара са њима. Уколико jе диjете баш мало можете кроз невербалну комуникациjу, мимику и глуму показати дjетету одређене емоциjе, а након тога их именовати – рекла је Шћекић Тодоровић.
Она каже да колико год да брзина живота и свакодневница може учинити да немамо времена да овако темељно проводимо вриjеме са дjецом, заправо jе боље да се играjу коцкицама, луткама, аутићима, гуменим животињицама, да слажу пузле док смо ми заузети, а потом да се издвоjи вриjеме за заjедничку игру са родитељем.
– Ако jе баш непходно могу се гледати и кратки цртани фимови заjедно са родитељима уз обjашњење дjетету и разговор о оном што заjедно гледаjу – каже Анђела Шћекић Тодоровић.