Оно што Вики Вичић нацрта, како сама открива, изгледа као да је цртано лијевом руком, али њој то не смета, јер она и јесте љеворука, а том својом љевицом прави мала ремек-дјела на женским торбама и другом модном аксесоару у атељеу Lefthanded.
- Лефтхандед jер сам љевакиња. Али има ту и вишезначности. Наиме, ако могу, бирам да идем лиjево, а и цртежи су мало као да су лиjевом руком нацртани. Такође, лиjева полутка jе задужена за креативност, а и волим више бити преостала (лефт), него у праву (ригхт) - обjашњава Вики.
А преостало је још много тога што жели да уради како би заокружила своју креативну причу. По вокацији је правник, али како за себе воли да каже и цртач. Од малена развија ту своју умјетничку црту, која за њу представља везу са самим собом.
- Са цртањем сам некако кренула од рођења. То jе био моj наjлакши начин изражавања, моj начин комуницирања са унутрашњим свиjетом. Кроз тај цртеж је кренуо и мој развојни пут. Кад цртам и дизаjнирам као да сам у некоj другоj зони, у неком другом свемиру, и тада се осjећам комплетном и срећном. То jе оно што наjвише волим - казала је Вики за Дан.
Велике и мале торбе, дневне и свечане, већих и мањих формата њен су заштитини модни знак који све више постаје препознат као муст хаве у свим годишњим добима. Jасне жарке боjе, геометриjски облици, jедноставне форме и изjаве, стрипови, поп арт култура, хумор и мало сарказма...То су одлике Викиног стваралаштва утканог у Лефтхандед.
- Боје, геометрија и мисао су моја трилогиjа стварања, оно што ми jе некакав лаjт мотив тих торби какве сам jа хтjела. Jа сам себи направила прву торбу онако како сам ја замишљала да торба треба да изгледа. Тако сам и прије 20 година, док сам била млада, радила накит који је личио на конструкције. Од њега сам почела jер сам хтjела да направим нешто за себе и своjе, али ми је идеjа била можда превише агресивна за то вријеме. Сада је нападно модерно и врло је актуелно. Живот нам сам диктира прилике за које понекад нисмо спремни, а то би значило да неким модним детаљем можемо олакшати себи па у ономе у чему смо отишли на посао можемо бити спремни за неке неочекиване позове. Ја волим jедноставну одjећу, углавном црну, али стављам акценат на детаљима. Некада је то био накит, данас су то торбе - објаснила је Вики.
Прву торбу је направила за личне потребе и то је ткз. трокут торба која је и данас најупечатљивији дио њене колекције.
- Прва торба је чист израз нечега другачиjег. Кад сам је направила била сам са приjатељицом којој се јако допала и која је подржала моју идеју да правитим торбе великих површина. Одмах сам видјела поп арт на њима и тако jе кренула прича. Имала сам визиjу коју сам преточила у дјело - објашњава љеворука.
Торбе са осликаним поп артом и стрип облачићима са порукама на разним језицима представљају њену индивиудуалност у којој се много жена из јавног живота Хрватске препознало.
- Тај број жена је све већи и у региону и драги ми је да је тако. Торбе не би требало да носимо да би их да показали него што их волимо, што док их носимо не престајемо да уживамо у њима, а због њих смо задовољне или примијећене. Торбе су дио личности, а не професиjе - објашњава Вики.
Усхићење и дјечија радост коју осјети, како каже, у нечему што јако воли сматра најдубљом срећом која је код ње најинтезивнија када заврши рад на некој торби. У почетку је Вики све торбе ручно осликавала на умјетној кожи, док данас ради принт на платну.
- Свима говорим да сам jако срећна што сам увела принт. Досад сам ручно исликавала сваку торбу. То је изискивало и труда и времена али и ризика jер ручно сликање је као да ставите умjетничку слику на торбу и то носите. Jа сам тим своjим сликама жељела постићи да буду носиве, да буду употребљиве - казала је наша саговорница.
Утицај јапанске моде на њен стил огледа се и минимализму који је Вики пренијела и на остали модни аксесоар. Некада су то били и новчаници и обућа, док су данас капе и кишобрани. Сада увелико припрема линију кућног декора.
- Поп арт ће се наћи на јастуцима, столњацима, подметачима - и једва чекам да видим како ће се људима допасти - најавила је Вики.
