Продаја земљишта у Улици 4. јула на Забјелу довела је у незавидну ситуацију 17 породица којима су прије два дана на врата покуцали јавни извршитељи захтијевајући да се иселе како би се парцела без икаквих проблема уступила купцу. Ове породице уселиле су 1979. године у привремени смјештај намијењен радницима фирме Дрина из Горажда која је у међувремену угашена. Од те фирме земљу и објекте купио је Слободан Кнежевић из Никшића 2008. године, он је потом изгубио спор са Универзитетом Медитеран који је заплијенио његову имовину да би се намирили за износ од 2.377.239. Земљиште је продато, а купац тражи да се ослободи од лица и ствари.
Станар Саша Бјелановић истиче да имају документ из 1979. године на основу којег су уселили у објекте.
– Дизали смо кредите да би их адаптирали и могли да живимо. Прије два мјесеца дошли су и саопштили да је земља купљена, а извршитељка се изненадила што је затекла куће од тврдог материјала. Поново су дошли у уторак наводећи да треба да се иселимо – каже Бјелановић.
Жељка Стругар у насељу живи преко 30 година и поручује да се неће иселити јер нема гдје.
– Не може одавде нико да нас исели док нам не дају смјештај. Тражимо кров над главом. Гарантујем да нас нико не може избацити док нам не дају смјештај – поручује Стругар.
Иво Стругар каже да су прије два дана затекли пар лица са геодетом да шетају улицом.
– Сви смо се узнемирили и рекли смо им да напусте насеље. Поручујемо им да нећемо изаћи тако лако – каже Стругар.
У двије собе прије 40 година уселила је Славица Каљевић.
– Послије смо дограђивали и нико нам до сада није долазио. У уторак су се појавили и питали нас имамо ли гдје да идемо да би закључали. Дизали смо кредите да би средили куће – наводи Каљевић.
Стануша Бјелановић уселила је 1979. године.
– Од уста сам одвајала породици да бих ово прилагодила условима живота. Кад ми дају смјештај и кључеве, драге воље напуштам, не треба да ме тјерају – наводи Бјелановић.
Љубинка Стругар истиче да из куће неће иселити.
– Имам пет година радног стажа у Титексу, а после сам на улици продавала цигаре да прехраним породицу и направим купатило. Супруг је без посла остао у КАП-у. Нико ме сад од 60 година неће запослити. Мијењати браву и рушити кућу неће. Бићу у кући па нека багер руши на мене – истиче Стругар.
Јавна извршитељка Ана Никић Петричевић каже да ће најдуже мјесец дана од уплате средстава бити заказано исељење.
– Та непокретност је продата и купац нема стрпљења већ тражи да се одмах иселе. То јесте невјероватно, јер ти људи немају гдје да оду, а има дјеце и особа са инвалидитетом. Ово је велики социјални проблем у који морају институције да се укључе. По закону можемо да обавијестимо Центар за социјални рад и да они предузму мјере за дјецу, а за одрасле не видимо решење – каже Никић Петричевић.
Коментар о овом случају тражили смо и од Игора Мартиновића, који у спору са Слободаном Кнежевићем заступа Универзитета Медитеран. Међутим, није желио да коментарише наводећи да ставове може износити само пред судом.
Главни град: Да се обрате Центру за социјални рад
Из Главног града јуче су поручили да се породице из Улице 4. јула за привремени смјештај могу обратити Центру за социјални рад.
– Главни град ниjе власник земљишта и зграда у Улици 4. jула, нити jе био власник у претходном периоду. У питању jе имовина у власништву приватне компаниjе. У складу са Законом о социjалноj и дjечjоj заштити, поменута лица
могу се обратити Jавноj установи Центар за социjални рад Подгорица чиjи jе оснивач Влада Црне Горе. Услуга смjештаjа остваруjе се у складу са подзаконским актом за коjи jе надлежно Министарство финансиjа и социjалног старања – саопштили су из Главног града.
